Пројекти за смањење загађења

Термоелектране Никола Тесла у Обреновцу и Костолцу годишње троше 40 милиона тона лигнита, производе 50 одсто електричне енергије у нашој земљи, али и највише загађују емитујући осам милиона тона електрофилтерског пепела. У оквиру акције "Очистимо Србију", Оливер Дулић министар животне средине упознао се са еколошким проблемима и намерама руководећег тима да се они реше.

Обреновачка депонија пепела са костолачком покрива 1.400 хектара плодног земљишта.

За отклањање еколошких проблема термоелектрана поступно замењује електрофилтере - уложили су 20 милиона евра, а емисије гасова и честица смањене су за 80 посто. У новом програму гради се силос за одлагање пепела.

Генерални директор ЕПС-а Драгомир Марковић објашњава да пројекат треба да се финасира из средстава Агенције за реконстрикцију. "Његова вредност је 30 милона евра а очекујемо да ће први блок бити завршан до краја лета ове године а следећи наредне године", каже Марковић .

"Предност овога је што се тако одложен пепео брзо сврдњава па се елиминише могучност загађења река, а донекле смањује и загађење подземних вода", сматра Зоран Стојановић, директор ТЕНТ-Б.

Пепео као грађевински материјал у путоградњи, уместо шљунка и песка користи се свуда у Европи. Пројекат су са Чешком републиком урадили Путеви Србије за шта је утрошено око 700 000 евра.

"Коришћење таковог пепела у градњи путева као замена за песак и шљунак донело би уштеду од 30 до 80 осто", каже Биљана Вуксановић из ЈП "Путеви Србије".

"Неопходно је само да се у сарадњи министарстава дође до документа који ће бити употребна дозвола за производ, али би пре тога требало кренути са производњом и ја се надам да ће то бити на јесен", каже Оливер Дулић, министар заштите животне средине и просторног планирања.

Ако је веровати обећањима могло би се закључити да ће се и на овај начин штедети пре свега, у инфраструктурним пословима, а све у корист здравије и квалитетније животне средине.