Неопходна стратегија високог образовања

На данашњи дан пре 105 година, Србија је добила Закон о универзитету којим је Велика школа основана још 1808. године, прерасла у Универзитет. Универзитет је у свом саставу имао три факултета - Филозофски, Правни и Технички, а Сима Лозанић именован је за првог ректора.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић рекао је да ће Универзитет у Београду захваљујући донаторима и задужбинарима био један од најбогатијих универзитета пре другог светског рата у Европи.

Према речима Ковачевића, од дела те имовине која је Универзитету остала на коришћење, поштујући вољу задужбинара, додељује се око 260 стипендија годишње.

Министар просвете Жарко Обрадовић каже да је неопходно направити стратегију високог образовања зато што је проходност студената нижа него што смо очекивали.

Расправа о Закону о Универзитету трајала је готово пуних 15 година. Претходила му је вишедневна скупштинска расправа. Тадашњи послананици, већином трговци и сеоске газде, подозриви према интелигенцији и високом образовању, прихватили су предлог и од 117 присутних посланика за закон је гласало њих 110.

Универзитет се тако од самог почетка борио са недостатком простора, наставника и материјалних средстава. Зато су у помоћ притицали многи донатори.

Универзитет у Београду временом је изнедрио друге универзитете бивше Југославије и Србије.

Србија је 2003. године приступила Болоњском процесу, а тренутно је актуелан закон из 2005. године. У њему има доста отворених питања на које треба сами да дамо одговоре, кажу у Министарству просвете.