Преглед штампе (25. 03. 2009.)

Србија неће банкротирати

Држава се спремила на немилосрдну сечу сопствених трошкова и велику штедњу! Како у интервјуу за "Новости" открива потпредседник Владе и министар економије Млађан Динкић, Влада Србије је за то спремила читав пакет мера.

- Прво, све плате у јавном сектору биће замрзнуте и на томе ћемо уштедети 130 милиона евра. Смањићемо трансфере градовима и локалним самоуправама. Биће забрањено повећање броја запослених, а на место оних који оду у пензију неће бити примани нови. Положај државних службеника биће изједначен са запосленима у приватном сектору. Разне привилегије које су користили и чиновници и запослени у јавним предузећима биће укинуте. Нема говора ни о каквим бонусима. Забранићемо куповину нових аутомобила. Значи, одлучили смо да максимално скрешемо државне трошкове.

- Од ММФ очекујемо три милијарде евра у наредне две године за попуну девизних резерви НБС. То ће обезбедити стабилност динара и помоћи ће нам да се лакше прилагодимо реалности.
Критике да Влада нема јасну стратегију и да је "изгубила компас" не стоје, сматра министар економије и објашњава: „За разлику од Хрвата, Црногораца и Македонаца, који се баве изборима, ми имамо стабилну коалицију на власти и могућност да брже реагујемо. Режемо трошкове, упумпавамо ликвидност у привреду, а посебно приватни сектор, јер он запошљава 1,6 милиона људи, који "хране" 550.000 запослених у држави и јавним службама.

"Имамо апсолутни консензус око тога шта су проблеми и како их решавати. Са ситуацијом је детаљно упознат и председник Борис Тадић. Неке земље су у овој кризи банкротирале, попут Исланда, Летоније, Мађарска је на рубу пропасти. Ми ћемо сасвим сигурно то избећи. Моја порука грађанима је: Ситуација је тешка, али нема места паници!"

Ребаланс буџета ће бити већ почетком априла, најавио је министар Динкић. "На основу договора са ММФ затражићемо од комерцијалних банака у иностранству кредит за покривање дефицита српског буџета у износу од 500 милиона евра."

„Рупа" у буџету износи око 1,5 милијарди евра заједно са отплатом домаћег и спољног јавног дуга, каже Динкић и додаје да део тог новца "већ имамо на рачуну буџета, док ћемо остатак обезбедити из приватизационих прихода, ЕУ и кредита међународних финансијских организација и комерцијалних банака".

"Срећом, Србија у односу на земље у окружењу и ЕУ има низак ниво јавног дуга и он је испод 30 одсто бруто домаћег производа. У Хрватској је 70, Немачкој 100, у Италија чак 110 одсто. Ми још имамо простора за задуживање."

"Јавни дуг је 6,4, а приватни 15,5 милијарди евра", рекао је Млађан Динкић у интервјуу за „Новости".

"Одустаће се од многих повећања. На пример, ЕПС-у неће бити омогућено да повећа цену струје, која сигурно остаје на овом нивоу до краја године. Иде се на уштеде, од симболичних до крупних. Рецимо, више нема бонуса и репрезентације на рачун државе."

Криза ће трајати најмање две године, процењује Динкић прецизирајући да ће се епицентар десити 2009, после чега следи лагано смиривање следеће године.

У касу Србије две милијарде евра од имовине мафијаша

У државну касу Србије у наредних годину дана могло би да се слије две милијарде евра применом Закона о одузимању имовине стечене криминалом, процена је италијанских тужилаца за борбу против мафије која је јуче у Палерму саопштена српској министарки правде Снежани Маловић. 

- Италијански стручњаци из тужилаштва у Палерму, које је најуспешније у борби против мафије и одузимању њене имовине, ту процену су направили на основу анализе кривичних поступака спроведених у Србији против организованог криминала и за имовинске деликте. Пренели су нам њихово искуство да су највише имовине запленили на почетку примене закона и то запленом некретнина. Процењених две милијарде истоветни су износу зајма који Србија тражи од ММФ за ову годину - каже за „Блиц" Снежана Маловић.

Она је додала да су италијански тужиоци саопштили да је само у регији Палерма, која има око милион становника од 1. јануара прошле године до данас запленили имовину вредну две и по милијарде евра. Министарка Маловић каже да је постигнут договор о сарадњи српског и италијанског тужилаштва у борби против организованог криминала. 

Булатовић: Војска зна истину о Дражином гробу

Бројни читаоци реаговали су јуче поводом текста у „Политици" под насловом „Тајна гроба Драже Михаиловића". Њихова основна порука је да скривање те тајне, 63 године после стрељања и сахране команданта Југословенске војске у отаџбини, није цивилизацијски чин, односно да представља срамоту и за народ и за његове политичке прваке који су се смењивали на власти. Ако је то за некога, наглашавају они, имало смисла у другој половини минулог века, онда то данас представља срамоту. То не чини ниједан народ у Европи. Па зар власти у Русији нису пронашле посмртне остатке бројне царске фамилије Романов, а ми не можемо једног човека?

Екипа „Политике" обишла је јуче здање некадашњег затвора у Ђушиној улици у Београду. Одатле истом путањом, као и са сведоком Љубом Лазаревским пре неколико година: Таковском, Улицом кнеза Милоша, Булеваром кнеза Александра Карађорђевића, ушли смо у Улицу Велисава Вуловића где почиње Лисичји поток. Стотинак метара низбрдо, затим лево у шумарку двадесетак корака од пута види се велика рупа коју су људи самоиницијативно ископали тражећи земне остатке генерала Михаиловића. Нису их нашли, за сада.

Трагајући даље где би могао да буде стрељан Дража Михаиловић, „Политика" сазнаје нове детаље. Најозбиљнији путоказ могла би да буде изјава Радета Булатовића, некадашњег шефа Безбедносноинформативне агенције. Он је рекао јуче за „Политику" да у овој установи сигурно нема писаних трагова о том догађају из ноћи између 16. и 17. јула 1946. године.

- Ако негде постоји документација, она је код војске и ту нема никакве дилеме. Реч је, колико се сећам, о девет регистратора у којима би, по свим сазнањима, требало да се нађу оригинални папири са забелешкама о догађају. На другом месту, по мом мишљењу, нема потребе тражити их и губити време - вели Булатовић и додаје да у архивској грађи коју је БИА предала пре две, три године Архиву Србије тих папира није било.

Јавио се потом и бивши председник земунске општине, који за сада не жели да говори под именом и презименом, препричавајући свој разговор са покојним Божом Томићем, средином седамдесетих година прошлог столећа, првим човеком изградње Новог Београда.

Стигла је и верзија коју је стално понављао покојни колега новинар Драган Барјактаревић. По његовим сазнањима, стрељање у јулској ноћи 1946. години збило се код Хајдучке чесме у Кошутњаку. У Дражу Михаиловића је наводнио лично пуцао Слободан Пенезић Крцун уз коментар: „Хајдук је убио хајдука".

И, наравно, најчешћа верзија, коју су јуче износили и читаоци који су звали редакцију „Политике" јесте да је место погибије Михаиловића било на Ади Циганлији.

Ваља рећи и то да у Шпанији још постоје споменици фашисти Франку и његовом истомишљенику Анти Павелићу. Овом потоњем на гробу су исписане речи: „У Мадриду гробница од злата, где нам лежи вођа Хрвата". У Италији постоји споменик такође фашисти Бениту Мусолинију, Французи знају где је сахрањен генерал Петен, као што то знају и Норвежани кад је реч о Квислингу.

Зар је Дража Михаиловић најспорнија личност у Европи из времена Другог светског рата? Или је то, ипак, пре свега слика наших нарави и наше идеолошке занесености?

Млекаџија спасао мајку и четворо деце!

Млекаџија Саша Рајић (26) из Српског Крстура спасао је из пожара Љиљану Петровић (26) и њено четворо деце - Зорицу (2), Стефана (5), Петра (6) и Тамару (8)! Рајић, који је прексиноћ донео млеко за децу, без размишљања ушао је у запаљену кућу и у последњи час извукао Петровиће! Пожар је изазвала свећа, јер је пре десет дана овој самохраној мајци исечена струја због дуга од 9.000 динара.

Саша Рајић донео је прексиноћ млеко Љиљани Петровић, која живи у улици Цара Душана 135 на периферији Српског Крстура.

- Сваки дан доносим по две литре млека Љиљани. У понедељак сам први пут закаснио, јер ми се телила крава. Уместо у 19 часова, дошао сам два сата касније. Када сам дошао испред Љиљанине куће, видео сам како из ње избија пламен! Иако ме је једна жена из комшилука одвраћала од тога да уђем у кућу јер је из ње куљао густ дим, без размишљања сам разбио прозор и ушао унутра - прича Саша, и додаје:

- Знао сам где деца спавају, па сам одмах утрчао у собу у којој је ватра већ захватила намештај и њихове кревете. Ништа нисам видео од дима, али сам успео да дотакнем тела двоје деце. Када сам им пришао, били су у несвести! Прво сам из куће изнео Тамару и њеног брата Перу. Однео сам их педесетак метара од куће. Онда сам се вратио у собу. Једва сам нашао Стефана и најмлађу Зорицу. На крају сам поново ушао у кућу где се пламен већ разбуктао и на фотељи пронашао Љиљану, која је била у несвести.

Храбри млекаџија каже да се забринуо када је видео да недостаје Љиљанина најстарија ћерка Жаклина (11).

- Лакнуло ми је када сам сазнао да је Жаклина била код баке Мирјане Петров, која такође живи у Српском Крстуру. У том тренутку нисам ни био свестан шта сам урадио. Више од 20 минута извлачио сам Петровиће из запаљене куће. Онда сам телефоном позвао ватрогасце у Новом Кнежевцу и Кикинди. Они су каснили, али су на крају ипак успели да локализују пожар - прича Саша Рајић.

У кући самохране Љиљане Петровић изгорели су сав намештај, таваница и део крова. Љиљана каже да су јој радници „Електродистрибуције" пре десетак дана искључили струју због дуга од 9.000 динара.

- Рекла сам радницима кад су секли струју да ћу дуг платити чим добијем социјалну помоћ и дечји додатак. Када је пала ноћ, морала сам да упалим две свеће. Једна је горела у кухињи на замрзивачу, а друга на телевизору. Децу сам ставила у кревет, а ја сам уморна села у фотељу и задремала, чекајући да ми неко од Рајића донесе млеко. Свећа је, изгледа, пала и тако је избио пожари - прича Љиљана.

- Кад ме је Рајић износио из куће, нисам била при свести. Тек када сам угледала комшије на улици схватила сам да су сва деца поред мене и то ми је сада најважније! Хвала Саши, да није било њега, сви бисмо изгорели. Не знам да ли ћемо икада моћи да му се одужимо! - додаје она.

Љиљана и њено петоро деце смештени су привремено код њене мајке Мирјане Петров, у кућу у којој има само две просторије и тамо их је сада укупно једанаесторо. Бака Мирјана верује да ће помоћи општина.

- Нас једанаесторо можемо сада у кући бити само привремено, али у општини кажу да нам не могу кућу обновити јер немају пара.

Деци је сва одећа и обућа изгорела у пожару - каже бака Мирјана Петров, која са својим супругом скупља секундарне сировине.