Jaвни сервис, али чији?

Пише: Горислав Папић

Прерастањем РТС-а из државне телевизије у јавни сервис његови власници постали су једино грађани Србије - они су његови финансијери; то раде претплатом, а обавеза РТС-а је да једино задовољи јавни интерес који не сме да буде ни под каквим утицајима.

Дакле РТС више не би требало да има икакве везе државним органима, политичким партијама или саставом скупштине или владе.

То јесте тако по европским стандардима и законима које смо усвојили али је, ето, упоредо са избором владе објављен и јавни позив за предлагање кандидата за чланове Управног одбора Радиодифузне установе Србије.

При том, људима који сада седе у УО РТС-а мандат траје до 2011. године и нико их није обавестио да се за њих већ тражи замена.

То су сазнали тако што је један од чланова УО РТС-а спас од београдских врућина прошлог четвртка потражио на земунском острву: Лидо, где се не продаје штампа, па га је доколица натерала да чита и огласне стране "Политике".

И онда је у горњем левом углу угледао оглас за радно место које он обавља.

Затим је телефоном звао и изненађивао и оне за чија се места расписује конкурс и оне који су такав конкурс расписали.

Према закону о радиодифузији (члан 87) чланове управног одбора Радиодифузне установе Србије именује и разрешава Агенција (РРА).

И то је све.

Из чега се може закључити да РРА у овом случају није урадила ништа незаконито и да јој закон даје право да у сваком тренутку, чак и два дана након што их је изабрала, може да смени чланове УО.

Пише само да мандат траје пет година и да један човек не може два пута да буде изабран на то место.

Међутим, према Статуту РРА хијерархија ипак не изгледа овако: Бог па председник савета РРА.

У два члана (18 и 22) јасно стоји да Савет доноси одлуке на седницама; и то већином гласова.

А према изјавама чланова Савета (проф. Света Стојановић) никакве седнице у протеклих месец дана није било, нити се на последњој седници која је одржана спомињало ово расписивање јавног позива.

Узгред, поред тога што не знамо кад је и ко донео одлуку да распише овај јавни позив, не знамо ни разлог због чега је то учињено јер РРА није нашла за сходно да образложи због чега је донела ову одлуку.

Због чега расписује јавни позив за места која су попуњена до 2011, да ли ће смењивати неке или све чланове УО и чиме то нису задовољни?

Званично, сукоб на релацији РРА - РТС је због проблема наплативости претплате, али многи сматрају да је претплата само повод за ново одмеравање снага из кога би, надају се утицајни људи унутар и ван РРА, као слабији овога пута могао изаћи Александар Тијанић.

Од 2005. године, са почетком прерастања РТС-а у јавни сервис почела је поново да се наплаћује и претплата.

Из истог периода датира и сукоб Александра Тијанића и Ненада Цекића, због тога што РРА није дозволила РТС-у, тј. Тијанићу да Трећи канал прода немачком РТЛ-у.

Тијанић, који је претходно према Закону о Јавним предузећима постао генерални директор РТС-а, јула 2006. постаје и први генерални директор Радио - дифузне установе Србије.

За две године колико је директор Тијанић је успео да од РТС-а начини најгледанију српску телевизију а поред тога успео је да одржи и висок интензитет сукоба са неколико личности српске политичке, медијске и јавне сцене.

Све време ту је присутан и сукоб са председником Савета РРА Ненадом Цекићем, а тачку кључања била је прошле године када је РРА наредио РТС-у да мора да преноси седнице Скупштине Србије да би после само неколико дана преиначио ту наредбу у препоруку.

Неколико месеци касније стигло је и тумачење Уставног суда Србије да је то обавезујуће упутство које је РРА дала па порекла неуставно.

У полемици са Саветом РРА, овим поводом, Тијанић је и НИН-у написао и да грађанима Србије који немају да плате претплату "неће узимати душу", тј. да неће ићи у принудну наплату.

Оваква и сличне изјаве створиле су утисак да Александар Тијанић не чини све како би повећао наплативост претплате.

Јер, РТС не емитује кампање за плаћање претплате а Тијанић, видели смо, филозофском мирноћом, која није њему својствена, прихвата то што се поготово јужно од Саве и Дунава слабије плаћа претплата.

Треба рећи, да од поновног увођења претплате проценат наплате изузетно висок у Београду и Војводини и да још ниједан месец није пао испод 70 одсто.

Међутим, просек у Крагујевцу је тек нешто изнад 50 одсто, а јужно од Ниша једва се наплати и струја а камоли претплата.

Ипак, у РТС-у ће се похвалити да они данс наплате претплату од 1,4 милиона домаћинстава док је нпр. за време Милошевића 1997. у просеку наплаћивана претплата од 1,1 милион породица.

Занимљиво је рећи и да су се у циљу побољшања наплате претплате крајем маја састали председник УО РТС-а академик Никша Стипчевић и Ненад Цекић и да су се договорили да РТС достави РРА извештај о наплати претплате и идејама како да се наплата повећа.

Наводно су се договорили да за месец дана РТС пошаље извештај РРА и да она одлуче о даљим корацима.

Али, десет дана после тог састанка појављује се интервју Александра Васића, заменика председника Савета недељнику "Стандард" под насловом: "Тијанић оштетио РТС за 60 милиона евра" у којем се руководство РТС-а оптужује због слабе наплате претплате а успут и лично вређају поједини чланови УО (човек кога је пре две године изабрао Савет РРА сада је мало познати академик на прагу девете деценије живота).

И ту почиње медијски рат који је кулминирао објављивањем јавног позива за нове чланове УО РТС-а.

РРА је надстраначка, независна организација; чланове Савета Скупштина бира не период од шест година (што је четири пута дуже од просечног рока трајање српске скупштине) али познаваоци ствари ће да се закуну да независни РРА не би кренуо у овај сукоб са Тијанићем да није добио сигнал од некога од кога, по закону не би смео да добија.

Е сад, да ли је неко покушао у интерегнуму док се кључни играчи баве другим стварима да покуша да промени део УО РТС-а а затим и генералног директора или је у питању већа игра о којој је обавештен и човек, који је недавно објединио власт у свим категоријама, председник Србије и ДС-а Борис Тадић.

Према информацијама НИН-а до којих се могло доћи и анализом штампе линија поделе је једнака линији поделе приликом Тадићевог избора мандатара.

Јер, ако се само погледају новине које су преферирале Пајтића на месту премијера, оне и сада благонаклоно гледају на евентуалну промену УО РТС-а док на другој страни дневници који су навијали за премијера Јеремића у крајње негативном контексту пишу о овој одлуци РРА.

Одакле би се могло закључити да би страначки барони Демократске странке радо Тијанићу видели леђа.

Као и да најближе окружење председника Тадића, које плату прима углавном у кабинету то не сматра добром идејом.

Сиптоматично је и ћутање других странака овим поводом. Огласила се једино ЛДП чији је функционер Зоран Остојић једва дочекао да присвоји нападе на генералног директора РТС-а.

Он је преко дневника «Газета» поручио да је смена Александра Тијанића услов ЛДП-а за подршку мањинској влади ДС - СПС у Београду. Директно мешање политике у јавни сервис, који је оголио ЛДП, мимо је свих европских вредности и представља повратак времену државне телевизије.

Али, уједно то је и идеална прилика за ЛДП да оправда свој улазак у градску власт.

Јер, глава Александра Тијанића је такав трофеј зарад кога би се сваки поштени ЛДП-овац одрекао и оца и мајке а камоли тамо неких принципа.

Напослетку ће вероватно пресудити Борис Тадић; у овом тренутку њему и његовој партији не одговора дрмање РТС-а, нити велика медијска прашина која би се дигла ако би евентуално Тијанић с друге стране био смењен.

С друге стране не одговара им ни да улазе у могуће смене у РРА, поготово да раде тако нешто зарад РТС-а.

Тако да се од Тадића поново може очекивати компромисно решење, с тим што би Деда Мраз овог пута требао да задржи постојећи управни одбор РТС-а као и генералног директора.

Бар још неко време.

Ипак, сам тај утисак да је све и даље у рукама странака неће помоћи томе да Срби заиста РТС почну да доживљавају као јавни сервис који је само њихов и за који сходно томе и треба да плаћају претплату.

___________________________________________________________________

Интервју: АЛЕКСАНДАР ВАСИЋ, ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА САВЕТА РРА

Прљава Тијанићева кампања

Ко су ти људи који верују да Мириног и Богољубовог интимуса треба штитити по сваку цену сазнаће се ускоро и неће им бити баш пријатно. Ипак, не верујем да ће неко због Тијанића кршити Закон и угрозити рад независног регулаторног тела.

Тиме што су сасвим неочекивано расписали јавни позив за нове чланове УО РТС-а најекспониранији чланови Савета РРА поново су дошли у средиште медијске пажње. На питање новинара НИН-а Александар Васић је одговорио електронском поштом.

Шта се желело постићи расписивањем конкурса за чланове УО РТС-а и због чега РРА није дала образложење због чега расписује овај конкурс?

- Најпре, није у питању никакав конкурс, већ јавни позив, који је техничка предрадња у припреми седнице, али никаква одлука о разрешењу или именовању УО РТС није донета. Агенција мора да прибави понуде за будуће чланове УО уколико Савет одлучи да евентуално смени неке од чланова садашњег састава, али Савет РРА чини девет чланова и ја не могу знати да ли ће они такву одлуку и донети. О објављивању огласа сви чланови Савета су чак два пута били обавештени електронском поштом, за шта постоји јасна могућност у Пословнику. Образложење за објављивање огласа у новинама није потребно, осим уколико Савет РРА не буде донео одлуку о смени чланова Управног одбора, што се не може прејудицирати.

Да ли иза ове одлуке о расписивању конкурса стоји цео Савет РРА? Света Стојановић, члан Савета је рекао да уопште није упознат са одлуком иако се по статуту РРА све одлуке доносе колективно и то на седницама Савета?

- Никаква одлука још увек није донета и наравно да када буде била одржана седница Савета да ће се све одлуке као и до сада доносити колективно. Могуће је да професор Стојановић због заузетости није погледао своју електронску пошту. Он до пре неколико дана није ни био у Београду.

Да ли је тачно да су Савет РРА и УО РТС започели разговоре око тога како побољшати наплату претплате? И због чега нисте сачекали крај тих разговора већ сте се већ сада одлучили на расписивање јавног конкурса?

- Било какви разговори или преговори око наплате претплате не долазе у обзир јер је РТВ претплата законска обавеза. Наплата претплате је искључиво посао менаџмента РТС-а, односно Управног одбора и генералног директора, који је одговоран за законитост пословања РТС-а. Притом нису постојали никакви разговори већ је Агенција од РТС-а тражила извештај о наплати претплате. На основу тих података је утврђено да је наплативост нижа за 20 одсто у односу на почетак наплаћивања претплате када је ова стопа износила око 65 одсто. Уколико јавни сервис не покрене судски поступак против оних који претплату не плаћају у року од годину дана,та обавеза застарева. Због непокретања судских поступака застарело је све што није наплаћено у 2006. години и половина 2007. године. Према подацима добијеним из РТС-а, када смо све то обрачунали произилази да није наплаћено и не може бити наплаћено око 60 милиона евра. Савет је о томе расправљао на претходној седници и добар део чланова Савета је тражио разрешење дела или читавог УО РТС, што се може видети и из видео записа и записника са седнице. Председник Савета је прекинуо ту расправу, јер разрешење чланова УО није било на дневном реду те седнице.

Занимљив је тајминг расписивања конкурса. Упућује на то да је ваша одлука о расписивању конкурса делом и политички мотивисана?

- То је прича која се јавности сервира кроз прљаву медијску кампању која се води против председника Савета РРА и мене. Ту причу у јавности подгрева Александар Тијанић, јер је навикао да све решава у центрима моћи. Нисам ја промовисао књиге Мире Марковић, нити сам био министар у влади Мирка Марјановића, ни саветник за медије Војиславу Коштуници, а нисам ни браћи Карић правио телевизију. Сада се очигледно нуди за сарадњу делу нове власти, бескрупулозно злоупотребљавајући у својим махинацијама чак и име самог председника Републике. Ко су ти људи који верују да Мириног и Богољубовог интимуса треба штитити по сваку цену сазнаће се ускоро и неће им бити баш пријатно. Ипак, не верујем да ће неко због Тијанића кршити Закон и угрозити рад независног регулаторног тела. Тијанић жели да се стави ван правног система Републике Србије и постане медијски Тито - доживотни директор РТС-а.