Глумци у театру апсурда

Пошто су у државну структуру упале путевима "црног увоза", легализовао их је нови устав, сврставајући их у систем државне управе, како би и за њих важила уставна одредба из члана 137. став 2, по којој јавна овлашћења могу бити поверена и посебним организацијама у остваривању регулативне функције, каже Ивошевић.

По члану 137 став 5. важећег устава, агенције се оснивају као јавне службе, а њихов положај и рад уређује закон.

Матични закон за овај облик државне управе је - Закон о јавним агенцијама.

Тај закон, међутим, допушта да се за поједине агенције одређена питања ураде друкчије, у ком случају посебни пропис има јачу правну снагу од општег.

Према члану 4. Закона о јавним агенцијама, јавна агенција је самостална у свом раду, па Влада не може усмеравати њен рад, нити га усклађивати са радом органа државне управе.

Због ове одредбе имаоци јавних овлашћења у агенцијама често падају у искушења свемоћи, а у тој "падавици" обично страдају прописи о независном вршењу власти.

О томе сведоче још увек "врући" случајеви РАТЕЛ и РРА.

Случај РРА тиче се Републичке радиодифузне агенције.

Ивошевић сматра да погрешно схватање самосталности и независности користи се као непринципијелно средство напада на статусни интегритет другог.

РРА је 3. јула 2008. године у листу Политика објавила јавни назив (потписао га је председник Савета) за предлагање кандидата за чланове Управног одбора Радиодифузне установе Србије, што ће рећи РТС-а, иако мандат садашњем саставу тог одбора истиче тек 19. априла 2011. године.

Пошто је тај састав комплетан, очито је да се позив не односи на попуну постојећег, већ на избор новог управног одбора.

Према члану 87. став 2. Закона о радиодифузији, чланове Управног одбора РТС-а именује и разрешава РРА.

Њихов мандат, по члану 87. став 5. тог закона, траје пет година, а пошто их је РРА именовала 19. априла 2006, поступак избора новог управног одбора РТС-а започео је пре истека половине мандата постојећем.

Чланови садашњег управног одбора РТС-а могли су, додуше, бити разрешени дужности и пре времена за које су именовани, под условима и на начин предвиђен Законом о јавним агенцијама.

Али, нису.

Зато, каже Ивошевић, овај позив угрожава њихово право да учествују у управљању јавним пословима, које је зајемчено чланом 53. Устава.

С обзиром на то да до разрешења постојећег и избора новог управног одбора још није дошло, нема одлуке која би могла бити побијана тужбом у управном спору пред Врховним судом Србије, у смислу члана 37. Закона о радиодифузији.

Зато се поставља питање - да ли се и како већ сада може тражити заштита угроженог права?

Може, каже Ивошевић, и то подношењем уставне жалбе Уставном суду Србије.

Према члану 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката и радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, уколико се њима повређују или ускраћују људска или мањинска права зајемчена Уставом, под условом да су исцрпљена или да нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.

У овом случају није реч о побијању појединачног акта (јер никаква одлука још није донета), али јесте - о побијању радње (јавног позива) организације која врши јавна овлашћења.

Већ је речено да се том радњом повређује уставно право изабраних чланова Управног одбора да управљају РТС-ом до истека мандата, тако да је испуњен и тај услов.

Пошто је право повређено радњом, а не одлуком (као појединачним актом), друга правна средства заштите нису предвиђена, па је испуњен и последњи услов за подношење уставне жалбе.

А она се може изјавити у року од 30 дана од дана објављивања јавног позива, у смислу члана 84. став 1. Закона о Уставном суду.

Професор Ивошевић каже да случај говори о менталном склопу ималаца овлашћења у јавним агенцијама.

Уместо да обављају послове од општег интереса, они су заслепљени овлашћењима, па се не обазиру на прописе по којима морају да раде. Кад се превише занесу, подсећају на глумце у комедијама апсурда.