Читуља за живог

Председник Савета Републичке радиодифузне агенције Ненад Цекић преузео је дужност коју је до сада делило, а формално и даље дели, деветоро људи. Главна мистерија јесте кога је и зашто послушао главни "газда" и има ли формирање београдске владе икакве везе с уређивачком политиком РТС-а

Пише: Тамара Скроза 

Када су отворили "Политику" од четвртка, 3. јула 2008, многима је вероватно пао камен са срца.

Оглас који се у том дневнику тог дана могао прочитати, био је сасвим сигуран знак да Савет Републичке радиодифузне агенције (РРА) није посустао и да је и даље способан да нас својом маштовитошћу запањи и изненади.

Укратко, да је и даље онакав каквог га већ годинама знамо.

Вишемесечно избивање са страница резервисаних за јавне скандале, Савет је овај пут поштено надокнадио: иако је члановима Управног одбора РТС-а преостало још три године до краја мандата, Савет је, ето, расписао и у "Политици" објавио јавни позив за предлагање кандидата за (нове) чланове УО-а; еквивалент је исти као да су објавили читуљу за неког ко је жив.

Колико год била чудна, то ипак није била главна вест.

Главна вест била је да су за тај јавни позив изгледа знали само председник Савета Ненад Цекић, запослени у штампарији "Политике" и, претпоставља се, Н.Н. лица која нису чланови Савета.

Прецизније: Цекић је конкурс расписао на своју руку, без знања других чланова Савета и без икакве консултације с њима.

Та чињеница била је довољна да се Савет, односно Ненад Цекић, опет нађу на насловним страницама и врате свој дуго брањени статус битног фактора у теоријама политичких завера.

ПОЛИТИКА: На први поглед, ствар је јасна.

На челу РТС-а налази се Александар Тијанић, а на челу државе тренутно се налазе људи с којима је Тијанић у вишегодишњем (политичком) сукобу.

Логично је, дакле, да ће људи који се тренутно налазе на челу државе пожелети да дотичног Тијанића склоне с чела РТС-а.

Да би се то догодило, неопходно је да чланови УО РТС-а двотрећинском већином изгласају одлуку о његовој смени.

Пошто се претпоставља или зна да они то свакако не би учинили, једини излаз из проблема представља смена чланова УО-а. А једини који то могу да учине јесу чланови Савета РРА...

Кад се све то лепо поређа, испада да је Савет, и иначе познат као тело које лако подлеже различитим политичким интересима, послушао некога кога је морао послушати и применио најједноставнији рецепт за Тијанићев одлазак из Таковске 10.

Наравно, питање свих питања јесте ко заправо стоји иза јавног позива, односно која политичка странка жели да Тијанића склони што је пре могуће.

Пошто је генерални директор РТС-а на ту функцију дошао директно из фотеље саветника Војислава Коштунице за медије и у више наврата отворено или мање отворено политички подржао бившег премијера, прва претпоставка јесте да иза иницијативе за његову смену стоји Демократска странка.

Мало је, међутим, оних који су отворено упрли прстом у ДС - већина теорија базирала се на тези да ДС јесте оперативно спровео причу с јавним позивом, али да је главни "кривац", заправо, Либерално демократска партија, која је своју подршку мањинској београдској влади ДС-СПС, наводно, условила Тијанићевом сменом.

Ако прихватимо тезу о политичкој позадини намере да се промене чланови УО РТС-а, а одмах потом и Александар Тијанић, претпоставка о ЛДП-у као главном иницијатору највише "држи воду".

У питању је, наиме, странка која се од свог настанка с Тијанићем сукобљава око свега - за разлику од ДС-а, чији је анимозитет према Тијанићу некако скривен (да не кажемо елегантан), руководство ЛДП-а и генерални директор РТС-а међусобно комуницирају користећи искључиво увреде.

Како било, сваком ко је иоле упознат с овдашњим политичко-медијским везама, јасно је да прича о насилној смени управног одбора и Тијанића делује крајње логично.

За разлику од политичара на неким другим местима, наши још нису научили да, ако већ желе да утичу на уређивачко усмерење медија, то не би требало да чине тако што ће ногом разваљивати редакцијска врата, лупати шаком о сто, наврат-нанос мењати или допуњавати управне одборе, јавно прозивати уреднике, итд.

У свету (који се одавно помирио с тужном чињеницом да сваки политичар, на свакој страни света, жели да га медији слушају) постоје суптилни механизми којима се тај циљ бар делимично постиже.

Наравно, није овде реч о томе како би читаво замешатељство с УО РТС-а било прихватљивије, само да је лепше упаковано.

Реч је о томе да би елегантнији поступци макар мало заварали грађане, замазали им очи и можда их уверили како у РРА и у РТС-у седе политички независни људи.

Овако, у ту причу не може да поверује нико, а грађане који плаћају и људе који управљају РТС-ом и људе у РРА, и једни и други отворено праве будалама.

ПСИХОЛОГИЈА: Све би, дакле, било јасно да је јавни оглас расписан онако како се то и до сада догађало - већинском одлуком чланова Савета.

Међутим, оно што ову причу чини живописнијом у односу на раније, антологијске ситуације, јесте чињеница да су чланови Савета о јавном позиву били обавештени из медија.

Једини члан који каже да је о томе бар нешто знао јесте Александар Васић, заменик председника Савета: у изјави за РТС, он је истакао да седнице Савета РРА није било, да "одлука о расписивању јавног позива није обавезна да се доноси на седници", да је он за јавни позив "знао" и да "претпоставља" како су знали и остали чланови Савета.

По Васићевим речима, "није неопходно" да чланови Савета "буду обавештени јер никаква одлука о наименовању или разрешењу није ни донета", а конкурс се расписује пре времена "да се не би стварао вакуум, простор у коме нема чланова Управног одбора или нема читавог Управног одбора".

Изузев Васића, ниједан члан Савета РРА није јавно саопштио да је знао било шта о одлуци о објављивању јавног позива.

Професор Светозар Стојановић, члан Савета (по многима, чак и његова "сива еминенција") рекао је да није био упознат с одлуком о објављивању огласа, а да на последњој седници није било ни речи о промени УО РТС-а.

"Кажу, није то конкурс, него јавни позив, каква год да је разлика.

А ја не могу да образложим његово расписивање, кад је све урађено мимо мог знања. Први пут сам чуо за то из медија", објаснио је Стојановић за "Вечерње новости".

Због свега тога, једно од главних питања (осим онога о политичкој позадини) јесте зашто је Цекић посао с јавним позивом обавио на своју руку.

Чињеница да Александар Васић тврди како је нешто о томе знао, у овом случају не значи ништа - с једне стране, реч је о само једном, од укупно девет чланова Савета; с друге, Васић је и раније (чак и у време пре Савета, док су он и Цекић управљали Радио Индексом) био задужен за тзв. "прљаве послове", који су често подразумевали "вађење флека" које је Цекић претходно направио.

За закључак о томе да је Цекић читаву ствар одрадио самостално много је значајнији податак да је неинформисан био професор Стојановић: за разлику од Васића, реч је о члану Савета до чијег је мишљења Цекићу одувек било стало - како у сфери науке (Стојановић је Цекићев научни ментор) тако и у сфери медија (Стојановић је у сезони 2000-2001. био председник Савета Радио Индекса и човек који се тада у тој станици питао за све).

У преводу: ако није знао Стојановић, тешко је претпоставити да је ико ишта знао.

Зашто је, дакле, Цекић радио сам?

Од укупно девет чланова Савета, њих тројица били су и остали блиски Цекићеви пријатељи и сарадници који му се вероватно не би супротставили - поред Стојановића и Васића, ту је и Владимир Цветковић (између осталог, саветник директора Радио Индекса 2000-2001).

Коначно, чак и ако би му се у намери о расписивању јавног позива супротставили сви, Цекић би, као изузетно интелигентан човек, свакако успео да пронађе неко алтернативно решење, неку рупицу у закону.

Исто тако, као изузетно интелигентном човеку, ваљда му је било јасно да ће самостална одлука о јавном позиву изазвати буру какву је изазвала.

Извор "Времена" који је желео да остане неименован, а који Цекића одраније познаје, каже да читава ствар личи на самостално излетање (узроковано различитим факторима), какво је иначе карактеристично за председника Савета РРА.

"С друге стране, међутим, Цекић, од када је у Савету, ништа није урадио импулсивно и на своју руку. Све је рађено уз прављење стратегије, па тако мислим да и за овај самостални иступ постоје неки, вероватно политички, разлози", објашњава извор "Времена", истичући да ће све то бити јасније после прве следеће седнице Савета.

Но, као и остали детаљи у овој сторији, датум одржавања седнице Савета за сада је непознат.

Портпаролка Савета РРА Јелена Коло изјавила је за "Време" да се у овом тренутку не зна када ће седница бити одржана, Ненад Цекић игнорише новинаре већ данима, а остали чланови Савета, и сами вероватно неинформисани, не говоре ништа.

У међувремену, шта нам је познато?

Познато је да Савет РРА функционише као "држава у држави", да неко хоће да смени Александра Тијанића и да је вероватно реч о некој политичкој групацији.

Укратко, познато нам је све оно што смо знали и раније.

С тим што се овај пут Ненад Цекић потрудио да надмаши себе и тако једном засвагда покаже како "држава у држави" има само једног газду.

Питање је само кога и зашто тај газда тренутно слуша.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво