Потребан већи број гимназија

Министар просвете Жарко Обрадовић рекао је да су реформа гимназијског образовања и повећање броја гимназија у Србији нехпходни уколико желимо да, у процесу образовања, на време и на најбољи начин ухватимо корак са Европом.

"Сазрело је схватање да је значај гимназија за подизање образовног нивоа целог друштва веома велики, али је њихов број у Србији мали у односу на друге европске земље и такво стање морамо да променимо", истакао је Обрадовић на шестом Међународном сајму образовања "Путокази" у Новом Саду.

На трибини о реформи нашег гимназијског образовања, практивчно првој јавној расправи о тој теми, министар је истакао да је смисао реформисања тог сегмента образовања креирање боље основе будућим студентима, али и "стварање генерација које ће моћи да се запосле са гимназијским знањем".

"Велика матура" улазница у друштво високог образовања 

Напомињући да ће садржај те реформе одредити Национални просветни савет и друга стручна тела, Обрадовић је додао да се, у том правцу, припрема увођење државне, опште или "велике матуре" која би требало да буде услов за упис на универзитете, односно "улазница у друштво високог образовања".

Значај гимназија, као и осталих средњих школа, за наше друштво је веома велики и зато су реформе неопходне, али то неће моћи да буде квалитетно изведено без знатно веће финансијске помоћи државе, рекао је министар и позвао све учеснике у образовном процесу да се укључе у разправу о тој важној теми.

Како се чуло на скупу, у Србији се за образовање издваја мало више од три одсто бруто домаћег производа док у тој области најразвијенија европска земља Финска одваја чак 6,5 процената.

Тек петина укупног броја наших средњошколаца су гимназијалци док у Француској, Ирској и другим развијенијим земљама они чине више од половине укупне средњошколске популације.

Отклонити слабости у реформи високог образовања

Министар Обрадовић оценио је да је реформисање високог образовања у Србији, према Болоњској декларацији, добар потез али је додао да у пракси има слабости које морају бити отклоњене.

"Проблеми су уочени још прошле године, кад смо дошли до сазнања да је пролазност студената на свим нашим универзитетима мала у односу на очекивану (у централној Србији била је око 28 одсто) и због тога смо и предложили измене Закона о високом образовању", изјавио је министар на сајму образовања.

Новим законским решењима биће створени услови да се што већи број студената упише на факултете и високе школе струковних студија, казао је Обрадовић, напоменувши да се "очигледно претенциозно ушло у причу" о високом образовању по новом моделу, јер се сматрало да ће 60 бодова бити услов за упис који се одмах може постићи.

Пракса је показала да то није тако и зато је смањиван број бодова али, на срећу, полако се подиже пролазност, која је сада већа од 50 одсто, што говори о томе да се систем ипак успоставља, рекао је Обрадовић.