Обуздавање насиља у школама између превенције и гашења пожара, шта би урадио најбољи наставник на свету

Шеф одсека у Министарству просвете за унапређење људских и мањинских права Снежана Вуковић, директор Земунске гимназије Милош Бјелановић, психолог и професор на Филозофском факултету у Београду Александар Бауцал и председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић говорили су у емисији Четвртком у девет о томе какве мере ће се убудуће примењивати у школама и шта треба о томе да знају и родитељи и наставници, али и о могућим узроцима насиља у школама.

Вуковићева сматра да школа јесте безбедно место, и за децу и за наставнике, односно да је најбезбеднији део друштва у овом тренутку.

Милош Бјелановић каже да школе јесу параметар и показатељ колико је друштво безбедно или не, и наводи да су у питању ипак издвојени појединачни случајеви насиља који се дешавају, а да би требало урадити једну озбиљну анализу да би се видело има ли насиља више.

Студије показују да се у другим земљама повећава број случајева насиља после пандемије, наводи Александар Бауцал, али напомиње да у Србији таква студија није урађена.

Према речима Јасне Јанковић, школа јесте повремено небезбедно место за свакога ко у њу улази, почевши од деце, преко наставника, родитеља, теткица.

"Школа је микро-друштво, па не треба да се чудимо ако смо приметили у последњих пар недеља више случајева насиља", сматра Јанковићева.

"Јединица из владања не сме бити прелазна оцена" 

До 20. децембра се очекује да радна група коју је формирало Министарство просвете предложи решења.

Јанковићева сумња да ће та радна група бити ефикасна, али да је добро да је формирана, јер се нешто мора предузети.

"Сматрамо да није довољно само променити подзаконски акт, морали бисмо да променимо закон", каже Јанковићева. 

Јединица из владања, сматра, апсолутно не сме бити прелазна оцена.

"Она сада ништа не значи, јер дете са јединицом из владања прелази у други разред као да се ништа није десило, а јединицу је можда добио због трећег нивоа насиља", указује Јанковићева.

Предлог да ђаци немају петицу из владања "по дифолту"

Међу идејама је, наводи Бјелановић предлог Друштва директора школа Србије, да ученици немају петицу из владања "по дифолту", да се онда она евентуално смањује у току године.

Ученик, према том предлогу, на крају месеца добија оцену за владање, док сама оцена улази у просек као и све друге.

"Морамо да поједноставимо те процедуре, да убрзамо рокове, да вратимо педагоге и психологе у школе", наглашава Јанковићева и подсећа да је 2015. године преполовљен број психолога и педагога.

Јанковићева додаје да су неопходни и социјални радници, боље повезивање са социјалним службама, са лекарима у домовима здравља, са полицијом.

"Школа изгубила ауторитет зато што је образовање изгубило ауторитет"

Бауцал сматра да породица јесте један од важних фактора, али да не треба заборавити да је и школа важна, и да оно што се дешава у школи може да генерише насиље.

"Такође, ми не можемо сада ни од школе да очекујемо да промовише културу дијалога и неког конструктивног решавања свих неспоразума, ако у друштву имамо девалвацију образовања, ако имамо политички и јавни живот који је препун насиља", указује Бауцал.

Слаже се да би школа требала да буде она која ће да нуди другачији модел понашања, ако да смо ми као одрасли створили друштво у којем је насиље доминантно и где онај који је моћан увек спроводи насиље.

"Ми као одрасли смо створили друштво које је пре свега засновано на насиљу, а сад хоћемо да школа, као да је пала с Марса, каже деци - не, ви живите у једном лепом свету", истиче Бауцал.

"Школа као образовна институција изгубила је ауторитет према деци, зато што је образовање у друштву изгубило ауторитет. Ако ви можете да будете успешни у друштву и да препишете докторат, добијете лажну диплому, да будете на водећим, местима, деца то виде", указује Бауцал.

Где је светло на крају тунела

Ипак, Бјелановић не сматра да је ситуација безизлазна, и каже да се види светло на крају тунела. "Ту заиста друштво комплетно мора да се активира, ово што је формирана радна група, по мени, то је гашење пожара и то је у реду, то треба урадити, али системски треба почети да се ради, практично од предшколског узраста", додаје он.

"Озбиљна школа уз образовну функцију има и васпитну. То да ли ће поред мене проћи сто ученика не рекавши ‘добар дан‘ или ће њих 95 од 100 проћи поред мене и рећи ‘добар дан‘ - јесте утицај школе на васпитање. Треба активирати и родитеље да се прикључе, јер нам је циљ исти, а то је да произведемо младе, квалитетне, образоване људе", закључује Бјелановић.