Читај ми!
петак, 11.11.2022, 06:00 -> 19:36
Извор: РТС
Обележен Дан примирја, Селаковић: Победом у Великом рату српски народ се сврстао у велике народе
У Србији и свету је обележен Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. Централну државну церемонију полагања венаца на спомен-костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу у Београду предводио министар Никола Селаковић који је поручио да се победом у Великом рату српски народ сврстао у велике народе.
Извештај Биљане Радуловић
Вучић: Јунаштво српског народа за поштовање
Председник Александар Вучић честитао је из Париза грађанима Србије празник - Дан примирја у Првом светском рату и поручио да јунаштво српског народа јесте за поштовање.
"Честитам празник народу, то је важан празник, јунаштво српског народа јесте за поштовање, које морамо да покажемо и много више и снажније на овакве дане као што је овај", рекао је Вучић новинарима у Паризу.
Дан примирја обележен на гробљу Комонвелта
Полагањем венаца на гробљу Комонвелта, амбасада Велике Британије у Србији обележила је Дан примирја у Првом светском рату, а церемонију је предводила британска амбасадорка Шон Меклауд.
На почетку церемоније одржана су два минута ћутања, а венце су положили и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Војске Србије, Града Београда, представници дипломатског кора, међу којима и амбасадор Француске Пјер Кошар, Немачке Анке Конрад, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, као и представници Амбасаде САД, Аустрије.
Гробље Комонвелта или Британско војно гробље у Београду налази се у склопу Новог гробља, а на њему су сахрањена 483 војника из земаља Комонвелта, од којих је највише британских и канадских војника који су настрадали у току Првог и Другог светског рата на простору бивше Југославије.
Британско војно гробље је изграђено 1947. године у оквиру Новог гробља, а на њему је сахрањено 77 војника и 56 морнара који су изгубили животе на простору бивше СФРЈ у Другом светском рату, као и 348 ваздухопловних официра који су оборени изнад територије СФРЈ, углавном током 1944. године.
На том гробљу сахрањена су и два британска војника која су изгубила животе у Ријеци, фебруара 1919. године за време формалног трајања Првог светског рата.
Обележен Дан примирја код Спомен костурнице руским војницимa
Полагањем венаца на Спомен-костурницу руским војницима страдалим у Првом светском рату, амбасада Руске Федерације у Београду обележила је Дан примирја.
Венце су током церемоније положили руски амбасадор Александар Боцан-Харченко, представници Министарства одбране Србије, Града Београда, амбасаде Белорусије, борачких удружења.
Спомен костурница руским војницима настала је како би се на одговарајући начин сахранили посмртни остаци руских војника – учесника Првог светског рата, који су животе изгубили у одбрани Београда и других градова, на битољском бојишту, Солунском фронту, Кајмакчалану и другим бојиштима на територији бивше Југославије.
Селаковић: Србија победом у Великом рату стекла дух победе
Код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу обележен је Дан примирја, а државну церемонију полагања венаца предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, који је и председник Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Србије.
Церемонија је почела парастосом за настрадале који је предводио владика Стефан, старешина Храма Светог Саве, након чега је одата пошта настрадалима у Првом светском рату уз највише државне почасти.
Венце су положили представници Министарства одбране Србије, заменица градоначелника Београда Весна Видовић, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, амбасадор Француске Пјер Кошар, амбасадор Кипра Димитриос Теофилакту, представници других амбасада у Србији и страни војни изасланици, борачка удружења.
Затим је одржан минут ћутања за настрадале и интонирана химна "Боже правде", а након обраћања министар Селаковића, одржан је културно-уметнички програм.
Селаковић је истакао да је Србија својом победом у ратовима, сврставајући се у редове оних који су се борили за слободу и правду, стекла историјски и морални капитал, стекла победнички дух, некада на војном пољу, а данас у економији, култури, спорту и другим областима.
Како каже, данас се бори и да постане члан европске породице где је била пре 104 године, а опредељена је да побеђује, јер губитник нема право на самосталност у одлучивању.
"Због тога, без обзира на величину терторије и број становника, победом у Великом рату, српски народ се сврстао у велике народе", рекао је Селаковић и додао да се од 2020. године, 15. септембар обележава као Дан српског јединства управо у жељи да се пренесе победнички дух и на нове генерације.
Србија своју будућност види у заједници са другим европским народима, поручио је Селаковић и додао да је Србија из Великог рата научила да велике ствари и дела не можете да остварујете када сте сами.
"Наша победа би била немогућа да није било савезника. Србија се после тог рата уздигла, оживела, ојачала и постоји и данас. То је обесмислило сваки од метака који је био уперен у наше претке, а чињеница да и данас постојимо, да напредујемо, јачамо економију, војску, просвету, дух, сведочи о томе да непријатељ није успео", рекао је Селаковић.
Министар наводи да данас на гробљу Србија стоји са пријатељима из дипломатског кора, који су пре 104 године били на различитим странама, а данас сви на једној и наводи да је то оно што је најбоље што је научено из тог рата.
Поручио је да је Србија гарант безбедности на Балкану и да даје потврду миру и добрим односима истичући да је Србији то темељ за унапређење међународме сарадње.
"Сећајући се времена рата, молећи се да се никада више не понови, трудимо се да будуће генерације усмеримо на победе на свим пољима", казао је Селаковић.
Селаковић истиче да данас поносно стоје припадници српског народа, за који каже да је најстрадалнији народ у Великом рату када се погледа колико смо становника имали пре почетка, а колико смо изгубили.
"Али то је чињеница која нам даје за право да се на овај дан подсетимо резултата, а то је савезничка и српска победа. Зато овај дан дозволите нам да зовемо и Даном победе. Имамо право – то нам налажу преци, садашње генерације, али и потомци, јер народ који изгуби 60 одсто мушке популације има право на то, имамо право и јер нам победа није поклоњена, имамо и право зато што Србија без те победе не би данас постојала или не би постојала у овим границама", навео је Селаковић.
Министар је подсетио да је 1. новембра ослобођен Београд, 9. новембра Нови Сад, 13. Сомбор и Требиње, 17. данашњи Зрењанин, 20. Кикинда, 21. Бањалука и тај талас победе се наставио и након 11. новембра, а започет је 15. септембра – пробојем Солунског фронта.
"Српска војска је са француским савезницима успела да пређе од Битоља до Београда за 46 дана. Французима је можда било лакше јер су имали коњицу, а тај пут препешачила је српска пешадија, српски опанак. Круна је био 1. децембар – Дан уједињења", подсетио је Селаковић.
Опширније
Краће
Капор: Србија потпуно променила однос према историјском сећању
Пуковник Миодраг Капор каже за РТС да је симболика обележавања празника врло јасна.
"Западни свет ово доживљава као дан примирја јер су потписали примирје у вагону поред Париза. После примирја су се немачке јединице организоване вратиле у Немачку", наводи Капор.
Истиче да се Први светски рат за Србе није завршио 11. новембра.
"На нашим просторима борбе су трајале још два дана. Србија је потпуно променила однос према историјском сећању. У последњих 10 година то се види по документима", наводи Капор.
Опширније
Краће
Дан примирја обележен и на војничком гробљу у Битољу
Дан примирја у Првом светском рату обележен је и на војничком гробљу у Битољу, где су сахрањени српски војници, погинули у борбама уочи и током пробоја Солунског фронта.
Гробови су означени металним крстовима са тробојком и бројевима, има их 1231. У костурници су и посмртни остаци 4.400 војника страдалих на простору од Битоља до Кајмакчалана, у Горничевској бици.
Државну манифестацију организовали су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Амбасада Србије у Северној Македонији, а венце су положили представници Одбора Владе за неговање традиције, Министарства одбране и војске Србије, најуспешнији студенти и кадети Војне академије и Криминалистичко-полицијског универзитета.
Обележен Дан примирја на Француском гробљу у Београду
Поводом Дана примирја у Првом светском рату положени су венци и одата почаст страдалим Французима на Француском гробљу у Београду, а венце су, између осталих, положили и амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар и министар спољних послова Ивица Дачић.
Током церемоније одавања почасти, која је почела интонирањем химни Француске и Србије, венце су положили и шеф Делегације ЕУ у Београду Емануел Жиофре, представници других амбасада, представници Града Београда, борачка удружења.
Амбасадор Кошар подсетио је на то да се на Француском гробљу у Београду Француска сећа 50.000 Француза који су погинули, како каже, уз своју српску браћу на бојиштима Солунског фронта.
Како је додао, 11. новембра се одаје почаст свима који су положили живот за Француску, међу којима и 1.038 припадника ослободилачког покрета отпора, а које је генерал де Гол, како каже, посебно желео да истакне.
"Обележавање 11. новембра у Београду значи нарочиту прилику да се подсети на фрацуско-српско пријатељство исковано током Првог светског рата", рекао је Кошар.
Наводећи да се 24. фебруара рат поново вратио на тло Европе, Кошар каже да управо зато што ово "гробље сведочи о томе колика је цена рата, Француска се одлучно залаже код својих савезника за јачање одбране источне Европе и не штеди напоре како би учинила да престане руска агресија против Украјине".
Кошар је своје обраћање завршио на српском језику. "Живела Француска, живела Србија, живело пријатељство наших народа".
Селаковић положио венац на Споменик незнаном јунаку на Авали
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић положио је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.
Селаковић, изасланик председника Србије, уписао се у спомен-књигу у којој је написао да је "победа славне српске војске у Великом рату немерљив допринос моралном и историјском капиталу српске нације и један од темељних основа да себе и своје претке и потомке можемо да сматрамо победницима".
"Тај победнички дух рођен је у жели да се буде и остане свој, посебан, независан. Некада је тријумфовао на бојном пољу, а данас у економији, спорту, култури, образовању и на сваком другом плану. Да није било победе наших предака питање је и да ли би било Србије данас – са том мишљу данашња покољења клањају се сенама славних предака и граде Србију својих потомака", написао је Селаковић у спомен-књизи.
Изасланик председника Србије је потом, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића, извршио смотру почасне чете Гарде ВС и поклонио се застави.
Изјава Николе Селаковића
Дан примирја у Првом светском рату обележава се и ношењем амблема на коме је Наталијина рамонда.
Наталијина рамонда – биљка је вишеструке симоблике за српски народ. Ова заштићена врста позната је и као цвет феникс и говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао у Великом рату.
Најелитнија јединица српске војске – Други пешадијски пук "Књаз Михајло", познатији као Гвоздени пук, учествовао је у свим пресудним биткама које је српска војска водила на простору Балкана од 1912. до 1918. године, али и ослобађању скоро свих српских градова.
Имена јунака Гвозденог пука, њихова одликовања и слике из рата чувају се од заборава у спомен-соби направљеној у Прокупљу на месту где је пук мобилисан октобра 1912. године.
Историчар Предраг Марковић каже за РТС да је ретко када један тако мали народ одиграо толико велику улогу у светској историји, као што је српски у Великом рату.
Поручује да данас не смемо да заборавимо наше хероје, а то су сваки наш деда или прадеда, као и свака жена која је годинама чекала мужеве и синове из рата.
У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша 11. новембра 1918. године у 11.00 потписано је примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.
Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.
У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, а у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.
Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник у Србији прославља од 2012. године.
Коментари