Маловић: Поштовање међународних обавеза приоритет Србије

"Данас је људски живот основна вредност нашег друштва, основно људско право које штитимо и праведним процесима за ратне злочине у Србији", рекла је Маловићева, подсетивши да  "деведесетих година на простору бивше Југославије људски живот није вредео много".

"На ту чињеницу нас упорно подсећа 150.000 жртава које не смемо заборавити као и море избеглих људи који су остали без основних услова за живот".

Према њеним речима, тема студије о утицају Трибунала на нашу земљу је кључна тема Србије, јер се на питању сарадње са тим судом, односно на питању институционалног суочавања са прошлошћу прелама наш однос према европској будућности модерне Србије.

"Сви пионирски подухвати на транзиционом путу Србије, демократски успони и ретроградна посустајања, довели су данас српско правосуђе до тачке која је значајно узнапредовала, али тражи да се иде даље", рекла је министарка правде на скупу о утицају Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију на процесе транзиционе правде у Србији..

Потребно је да, не само као друштво идемо даље у доношењу адекватних закона, већ да се трудимо да уз подршку, пре свега струке, а онда и међународне заједнице, усавршимо правни оквир модерне, европске Србије, навела је и додала да тај оквир подразумева независно судство и његову одговорност и ефикасност.

Маловићева је истакла да влада Србије намерава да створи услове за пооштравање борбе против свих облика криминала и корупције, због чега ће, између осталих, бити донети закони о замрзавању и одузимању имовине стечене корупцијом и криминалом, али и ратним злочином.

За овакав обрачун потребно је опремање и оспособљавање полиције, тужилаштва и судова, указала је министарка правде.

Истакла да су све жртве ратова на простору бивше Југославије пред судовима у Србији једнаке, јер имају исти предзнак страдање, и све, без обзира на веру и нацију, имају исти захтев - правду,а такав однос према жртвама требало би да постоји и у региону, али и пред међународним судовима какав је Хашки трибунал.

"Захтев за правдом постоји и код оптужених, и ми се морамо трудити да наш правосудни систем поштује право на фер суђење, европске стандарде који ће укинути потребу грађана Србије да иду по правду у Стразбур", закључила је министарка.

Вукчевић:Трибунал није постигао задовољавајући резултат

Тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић оценио је да, две године пред гашење, Хашки триубнал још увек није постигао задовољавајући резултат.

Вукчевић је указао да је Хашки трибунал једна од најконтроверзнијих институција коју су успоставиле УН, оспорована од политичара, стручне јавности, оптужених, али и жртава.

Истакао је да није лако давати суд о раду Трибунала после пресуда бившем команданту муслиманске војске у источној Босни Насеру Орићу и једном од вођа албанске ОВК Рамушу Харадинају, које је Хашки трибунал недавно ослободио свих оптужби за ратне злочине.

Харадинај је ликвидацијом сведока дошао до ослобађајуће пресуде. Убијена су два директна, један посредни и шест потенцијалних сведока, подсетио је Вукчевић, указавши да је судско Веће веома јасно скренуло пажњу на проблеме у поступку", али да их је, по његовом мишљењу, кроз одлуку толерисало.

У случају Орић констатован је ужасан злочин над Србима, такође, у Сребреници, постојање логора, али ниједан од поменутих починилаца у предпретресним сесијама, како у Хагу, а ни на локалном нивоу, није процесуиран, подсетио је Вукчевић.

Имамо злочин, имамо жртве, али нема казне, што као тужилац веома тешко прихватам, казао је Вукчевић, додавши да се није лако отргнути од осећаја мучнине и од чињенице да су жртве жртвоване још једанпут.

"У овом часу, када политика почиње да доминира над правом, добијамо бесмисао и са таквим стварима веома је тешко борити се", рекао је тужилац, нагласивши да ће Србија извршити своје међународне обавезе и ухапсити преостале хашке бегунце.

Историјски гледано, Трибунал је одиграо велику улогу, успоставивши правила и стандарде, али није успео на прави начин да се наметне на простору бивше Југославије, ни у једној земљи региона, као што је то учинио суд у Сијера Леонеу, оценио је он.

Мислим да је принцип одговорности за рад кључан и да је сувише велика цена плаћена да бисмо олако гледали на нечије пропусте, закључио је Вукчевић.