152 године од Теслиног рођења

Никола Тесла добитник је Едисонове медаље, највећег америчког одличја у области технике.

Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима и једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, за мерење густине магнетног флукса.

Као "човек који је изумео 20. век", за собом је оставио више од 700 заштићених патената и иновација, пре свих полифазни систем (трофазни систем), обртно магнетно поље, асинхрони мотор, синхрони мотор, Теслин трансформатор, открио је и један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака. 

Најзначајнија награда у домену електричне енергије носи његово име, а додељује је Амерички институт електроинжењера.

Теслин систем наизменичних струја омогућио је знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину.

Рођен 10. јула 1856. године у селу Смиљану код Госпића, данашњој Хрватској, био је један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике.  

Уместо да настави породичну традицију и постане православни свештеник, остварио је своје снове о студијама технике.

Преко послова у Марибору и Будимпешти, доспео је до Париза и запослења у Едисоновом континенталном друштву.

Ту је провео две године на разним и врло одговорним пословима а како његово умеће није прошло незапажено препоручен је и самом Едисону који је у то време био најзначајнија личност технике у Америци.

После краћег рада у Едисоновој лабораторији у Америци, Тесла напушта Едисона и уз помоћ инвеститора оснива "Tesla Arc Light Co."

После успешних предавања пред Америчким институтом електроинжењера, Тесла са Вестингхаусовим инжењерима ради на практичној примени својих изума.

У Европи је на предавањима промовисао своје идеје, а након повратка у Америку уследила је нова борба, овог пута са заговорницима употребе једносмерне струје због наводне "опасности од употребе наизменичне струје".

У сукобу познатом као "Рат струја" ипак су тријумфовали визионари. 

Скоро сам, без породице, само у друштву сестрића Саве Косановића и пар пријатеља, Тесла се ретко појављивао у јавности у позним годинама свог живота.

Опстајао је уз помоћ пријатеља и скромне пензије коју је прихватио од тадашње југословенске владе.

Упркос светској научничкој слави и чињеници да је захваљујући систему наизменичних струја човечанству подарио много удобнији живот, умро је 7. јануара 1943. у 87. години, од срчаног удара, заборављен и сиромашан у њујоршком хотелу "Њујоркер".

У цркви светог Јована Богослова 12. јануара одржано је опело које је окупило око две хиљаде људи међу којима је био велики број проналазача, добитника Нобелове награде, светски признатих имена из области електротехнике, дипломата.

Остао је упамћен опроштајни говор тадашњег градоначелника Њујорка Фиорела Ла Гвардије.

"Тесла је био велики хуманиста - чист научни геније - песник у науци. Он је чинио изванредне, запањујуће, чудесне ствари у току свог живота. Чинио је то једноставно да би служио људском роду - а за своје услуге није тражио ништа. Новац - он за њега није марио. Почаст - ко је тај неко ко може да почаствује другог. То је био његов став. Захвалност - он је није очекивао нити је тражио. Онај значајни део Тесле живи у његовом достигнућу које је огромно - скоро немогуће да се израчуна - које је саставни део нашег живота и саставни део наше цивилизације, наше свакодневнице, нашег текућег напора...", рекао је Ла Гвардије опраштајући се од Николе Тесле.