Међународни дан несталих обележен у Грачаници

План премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да расветљавање судбине несталих особа сврста у политички оквир решавања будућег статуса КиМ, те забрана уласка председнику Комисије Владе Србије за нестала лица Вељку Одаловићу да уђе на Космет, неки су од показатеља да је једно хуманитарно питање претворено у политичко.

"Питање несталих треба да се извуче из кругова где су политичка питања. Нека решавају политичка питања, али нама је првенствено стало до расветљавања судбине несталих. То је исто и за Албанце и Србе", поручује координатор за расветљавање судбине несталих у Ораховцу Негован Маврић. 

Од забране Одаловићу да улази на КиМ, нема ни састанака заједничке радне групе Београда и Приштине. Оштећене су и српске и албанске породице, јер немају коме да постављају питања.

Из Удружења породица несталих у Грачаници Силвана Маринковић истиче да су они и даље без одговора о несталима, док су починиоци злочина на слободи.

"Највише од свега боли, што нас нико не чује. Обраћајући се надлежним институцијама за решавање питања несталих, добијали смо обећања и лажну наду. Године пролазе, а ми са нашим болом, тугом и неизвешношћу и даље чекамо", наводи Маринковићева.

Скупом породица чији су чланови нестали, из Грачанице је послата порука да нема заборава и одустајања.

"Мислим да одговор лежи у архивама ОВК. С обзиром на то да сам напоменула да постоји 'завет ћутања', немогуће je да не постоје архиве. Док се архиве не буду отвориле, мислим да ћемо бити у мраку око истине", каже Јасмина Живковић из Штрпца.

Расветљавање судбине несталих захтева рад на више поља. Трагањем за местима масовних и мањих гробница, провером терена и идентификацијом остатака око 300 тела у приштинској мртвачници. За све то политичка елита на власти, треба да каже да.