Марко Обрадовић: Жене у Србији желе да доје, али стереотипи могу да их униште

Марко Обрадовић је, у подкасту РТС-а посвећеном дојењу, истакао да је током 12 година рада као педијатријски техничар мало пута чуо од жене да не жели да доји своје дете, тј. да није хтела да дâ шансу дојењу.

"А чак и ако сам то чуо - тих пар пута што сам чуо, заиста је пар пута било из незнања, а пар пута услед лоших искустава од претходног пута. Углавном све жене желе да доје, међутим оно што мањка јесте представа шта заправо дојење значи", каже Обрадовић. 

Објашњава да је дојење дисциплина која захтева посвећени приступ жене према детету, а да су технике дојења - попут тога како поставити бебу да сиса и у ком положају - нешто што се усавршава.

"То није за све исто, није универзално, а то је нешто што може да омогући, олакша, или и са друге стане да онемогући и отежа дојење", каже Марко Обрадовић.

Међутим, напомиње да се на томе недовољно ради.

"И са стране жена које се недовољно можда интересују да се едукују о томе, а опет и са стране нас који се тиме бавимо, не постоји тих неких едукативних момената где се и ми заправо подучавамо како правилно треба приступити жени која жели да доји своје дете и како заправо и речима и поступцима показати и указати жени како да доји", каже Марко.

Зашто мама одустаје од дојења

Објашњава да жене најчешће одустају од дојења због болних подоја, тегоба са постављањем детета на дојку, али и због стереотипа на које наилазе - "немаш ти довољно млека, није ти млеко квалитетно, дете ти није напредовало у тежини".

"Када жене чују неке ствари које их потпуно, морам тако да се изразим, униште, поразе, и негде због тог страха да је живот њиховог детета угрожен - оне напусте дојење, што је изузетно погрешна ствар из угла оног ко је то подстакао али и из угла жене која је то прихватила, дозволила", каже саветник.

Наводи и да постоје контрадикторни савети о томе како жена треба да доји (неко каже једна дојка, један подој; неко други - 10 минута једна па 10 минута друга страна), али да је суштина видети који од тих савета у пракси "ради посао".

"Џаба је мени да саветујем жене да доје једну дојку по подоју ако дете мајке сиса једну дојку пет или седам минута и креће да плаче након тога. Тражи да сиса и даље а одбија ту дојку и просто премештањем на другу дојку ми добијамо оно што желимо... Који год савет од тих да помогне, тај је прави за ту жену", рекао је Марко.

Шта када беба "не напредује довољно" 

Напомиње да га маме зову за помоћ или одмах након изласка из породилишта - уколико тамо не добију добру едукацију или не савладају све што је потребно, или касније - када су подоји болни или када дете не напредује довољно и педијатар на првој контроли саветује да се у исхрану укључи адаптирана формула.

Такви савети, истиче, могу много да демотивишу жену.

"Чињеница је да су некад савети које жене добијају потпуно котрапродуктивни дојењу, чак иако их добију и од лекара. Мислим да ако је жена заинтересована за дојење треба да потражи друго мишљење - да ли мишљење лекара, да ли мишљење неког попут мене, да ли можда само да затражи подршку од свог супруга", каже Марко.

Да ли мама мучи бебу

Међутим, напомиње да некада и "ситнице" одређују да ли ће се ситуација са дојењем окренути у негативном смеру.

"Често се дешава да непостојање подршке унутар куће уме жену битно да одвоји од дојења, или негде да је потисне, да је тера да она помисли да ради погрешну ствар и да своје дете мучи тиме што доји, што је потпуно погрешно", каже Марко.

Такође, додаје, постоје ситуације у којима анатомија жене (конфигурација дојке и брадавице) утичу на то да бебино сисање буде болно, а постоје случајеви и када беба одбија дојку.

Истиче да је суштина свега у едукацији, те да ће жена која се на време припреми за ситуације у којима може да се нађе - онда знати и како да се постави и кога да пита за помоћ. 

И жене са имплантима доје посвећено

Марко наглашава да постоје и жене којима не прија дојење и да је у таквим ситуацијама апсурдно терати је да ради нешто на шта није спремна.

Говорећи о естетском моменту као фактору који жену одвраћа од дојења, навео је да има појединаца који би својим примером могли да потврде ту стигму, али да зна и за низ примера који би то могли да оповргну.

"Знам за читав низ примера где жене, ако ћемо да причамо са те естетске стране, имају и импланте и брину о одређеном стандарду лепоте, чији је посао такав какав је, јаван, па опет се одлучују да доје потпуно и несметано и посвећено своју децу", истиче Марко.

Како до "бејби френдли" друштва 

Напомиње да су проблеми мултифакторијални, да их има много и да као друштво морамо да се заложимо за то да жена која жели да доји своје дете добије праву подршку.

Упитан да ли смо као друштво "бејби френдли", будући да нам је и даље чудно када жена доји у ресторану, аутобусу, на улици, наглашава да није до друштва већ до личности да ли ће нека жена дојити дете у јавности или ће тражити "згодно место".

"Али да би их требало охрабривати да доје на јавним местима - да. Да би требало можда обезбеђивати посебне просторе унутар јавних површина које би жене користиле за дојење - да. И мислим да би то исто био неки додатни корак у промоцији дојења", рекао је Марко.

У подкасту можете да чујете и шта је Марко говорио о подршци коју маме добијају у породилиштима, како жена да зна да ли је у њој проблем и где може да потражи помоћ.

Послушајте и да ли дојење утиче на каснији однос мајке и детета, али и да ли је жена која не доји своју бебу - лоша мајка.