Чија је Шаренградска ада?

Србија и Хрватска, поред осталих проблема, још нису решиле питање границе на Дунаву. Копља се највише ломе око Шаренградске аде, острва на тој реци, које се простире на око 900 хектара.

Готово две деценије од распада СФРЈ није било довољно новонасталим државама да се у потпуности сложе где су границе између њих. И даље има спорних тачака, па тако Србија и Хрватска, поред осталих проблема, још нису решиле питање границе на Дунаву.

Копља се највише ломе око Шаренградске аде, острва на тој реци, које се простире на око 900 хектара. Задире у Војводину, а Хрватска је сматра својом, између осталог и зато што је Шаренград хрватски.

Ретко ко ће се, и са хрватске и са српске стране, данас одлучити да иде до Шаренграндске аде. Осим шуме и нешто дивљачи које још има, острвце изгледа као напуштено и нико више од њега не живи. Пре рата многи Шаренграђани тамо су водили коње и стоку на испашу, ишли у риболов.

Више од 50 одсто мештана Шаренграда живело је од Аде, како кроз сточарство, тако кроз рибље царство. За Аду су везани и мештани српског села Младенова, код Бачке Паланке.

Мирко Ковачевић годинама је тамо радио као ловочувар. Он каже да је то "огромни капитал под ведрим небом без кључа и катанца".

Проблем чија је Ада прави то што се она налази између старог и новог Дунава. Кључ спора Србије и Хрвтаске јесте питање који ток Дунава је граница. Стари ток правио је велики меандар који онемогућава пловидбу, тако да је још у 19. веку прокопан нови канал који је годинама исправљао реку.

Природна граница 

За званични Београд не постоји дилема природна граница је средина пловног Дунава, што острво оставља у Србији.

"При разграничењу, обично и увек се траже неке природне границе, а природна граница је река, а ток односно матица река је увек била граница између неких држава или нечег што се разграничава", каже Слободан Стојновић из Војне установе "Карађорђево".

Хрватска се, међутим, позива на земљишне књиге које, кажу, јасно указују на то да је цела Ада њихова.

Градоначелник Илока Мирослав Јанић тврди да да то подручје Илока, одувек било у саставу Хрватске.

"Ада је прокопана 1892. године за време Аустроугарске. Цели је рт је одувек је припадао десној обали Дунава", каже Перо Ћорић из Шаренграда.

"У време Аустроугарске није било Хрватске, била је Аустроугарска, била је једна држава и не знам зашто се неко упоште позива на те карте", каже Стојновић.

И док међудржавна мешовита комисија не пронађе заједнички језик да би распетљала овај Гордијев чвор, грађани са обе стране реке се разумеју и на српском и хрватском језику. Није било никаквих инцидената.

Добра страна приче је и то што суседне општине из обе државе раде на томе да их Дунав спаја, па тако већ имају и неке заједничке планове и пројекте којима конкуришу за средства из фондова ЕУ.

Питање чија је Шаренградска ада чини се, данас није теко велики проблем колико би могао бити. Сви се слажу да у интересу и Србије и Хрватске да питање међудржавне границе што пре реше, како овај спор не би био нова препрека на путу евроинтеграција обе земље.

Број коментара 13

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво