Чија је Шаренградска ада?

Србија и Хрватска, поред осталих проблема, још нису решиле питање границе на Дунаву. Копља се највише ломе око Шаренградске аде, острва на тој реци, које се простире на око 900 хектара.

Готово две деценије од распада СФРЈ није било довољно новонасталим државама да се у потпуности сложе где су границе између њих. И даље има спорних тачака, па тако Србија и Хрватска, поред осталих проблема, још нису решиле питање границе на Дунаву.

Копља се највише ломе око Шаренградске аде, острва на тој реци, које се простире на око 900 хектара. Задире у Војводину, а Хрватска је сматра својом, између осталог и зато што је Шаренград хрватски.

Ретко ко ће се, и са хрватске и са српске стране, данас одлучити да иде до Шаренграндске аде. Осим шуме и нешто дивљачи које још има, острвце изгледа као напуштено и нико више од њега не живи. Пре рата многи Шаренграђани тамо су водили коње и стоку на испашу, ишли у риболов.

Више од 50 одсто мештана Шаренграда живело је од Аде, како кроз сточарство, тако кроз рибље царство. За Аду су везани и мештани српског села Младенова, код Бачке Паланке.

Мирко Ковачевић годинама је тамо радио као ловочувар. Он каже да је то "огромни капитал под ведрим небом без кључа и катанца".

Проблем чија је Ада прави то што се она налази између старог и новог Дунава. Кључ спора Србије и Хрвтаске јесте питање који ток Дунава је граница. Стари ток правио је велики меандар који онемогућава пловидбу, тако да је још у 19. веку прокопан нови канал који је годинама исправљао реку.

Природна граница 

За званични Београд не постоји дилема природна граница је средина пловног Дунава, што острво оставља у Србији.

"При разграничењу, обично и увек се траже неке природне границе, а природна граница је река, а ток односно матица река је увек била граница између неких држава или нечег што се разграничава", каже Слободан Стојновић из Војне установе "Карађорђево".

Хрватска се, међутим, позива на земљишне књиге које, кажу, јасно указују на то да је цела Ада њихова.

Градоначелник Илока Мирослав Јанић тврди да да то подручје Илока, одувек било у саставу Хрватске.

"Ада је прокопана 1892. године за време Аустроугарске. Цели је рт је одувек је припадао десној обали Дунава", каже Перо Ћорић из Шаренграда.

"У време Аустроугарске није било Хрватске, била је Аустроугарска, била је једна држава и не знам зашто се неко упоште позива на те карте", каже Стојновић.

И док међудржавна мешовита комисија не пронађе заједнички језик да би распетљала овај Гордијев чвор, грађани са обе стране реке се разумеју и на српском и хрватском језику. Није било никаквих инцидената.

Добра страна приче је и то што суседне општине из обе државе раде на томе да их Дунав спаја, па тако већ имају и неке заједничке планове и пројекте којима конкуришу за средства из фондова ЕУ.

Питање чија је Шаренградска ада чини се, данас није теко велики проблем колико би могао бити. Сви се слажу да у интересу и Србије и Хрватске да питање међудржавне границе што пре реше, како овај спор не би био нова препрека на путу евроинтеграција обе земље.

број коментара 29 пошаљи коментар
(понедељак, 20. јун 2016, 20:25)
slavko jovanović [нерегистровани]

šarengradska ada

Tačno. Slažem se. Netreba uzimati tudje jer se to kasnije obije o glavu. I , usput, jedno pitanje. Šta ćemo sa Baranjom? Ono mesto tamo nije Bjeli Smostan već Beli Manastir.

(петак, 09. дец 2011, 08:56)
braša [нерегистровани]

samo istina donosi mir

Šarengradska ada je uvijek pripadala katastarskoj čestici Šarengrad.A kao što je Šarengrad u Hrvatskoj ,pitam Vas onda čiji je to teritorij? Nevalja svojatat ono što nije tvoje,jer to se kasnije obije o glavu. Zato budimo realni, jer samo istina donosi mir i dobrosusjedske odnose.

(понедељак, 29. авг 2011, 15:01)
Vasilije [нерегистровани]

nedamo adu

Kad su nam Albanci uzeli Kosovo i Metohiju mi moramo da uzmemo Šarengradsku adu .Moramo da je prekrstimo u Karađorđevska ada. Nesmemo da puštamo jer svaki dan samo neko otkida teritorij,pa bi se moglo dogodit da nam i Vojvodina ode od Srbije.

(среда, 10. феб 2010, 19:09)
Šarengrađanin [нерегистровани]

Nastavak

Nadzor po sredini Dunava

Prema zaključcima Badinterove komisije, 908 hektara teritorija na desnoj obali Dunava pripada SR Srbiji, odnosno tadasnjoj SAP Vojvodini, te 11.500 hektara na lijevoj obali Dunava katastarski pripadaju Republici Hrvatskoj. Hrvatska Granična policija jos uvijek ne obavlja nadzor na tom dijelu teritorija, što uključuje Vukovarsku i Šarengradsku adu te dijelove Baranje, odnosno Kopačkog rita, jer je Erdutskim sporazumom (potpisanim 12. studenog 1995.) dogovoreno da će se nadzor državne granice na rijeci Dunav obavljati sredinom plovnog puta poradi izbjegavanja incidenata s Vojskom SR Jugoslavije. Kako policija to službeno kaže - granica se nadzire po aproksimativnoj crti plovnog puta, dakle po približno, odoka i otprilike određenoj crti jer u prirodnim mijenama Dunav često mijenja svoj tok. Mještani Šarengrada, a nedavno i Baranjci, potpisali su peticiju za povrat Šarengradske ade za koju su vezani još od kraja 19. stoljeća, odnosno hrvatskih katastarskih čestica koje su sada nedostupne. Pod nadzorom SRJ je više tisuća hektara šuma, oranica i pašnjaka. Samo na Šarengradskoj adi prije rata mještani su držali više stotina goveda i konja, nekoliko tisuća svinja, a od ribolova u prirodnim ribnjacima živjelo je četrdesetak dunavskih alasa. Ne mali izvor prihoda bilježile su i baranjske općine od lovnog turizma.

(среда, 10. феб 2010, 19:05)
Šarengrađanin [нерегистровани]

Granica

Hrvatske granice uopće, a posebice prema SR Jugoslaviji imaju svoju dugu povijesnu uvjetovanost i povijesni razvoj, a pokojni prof. dr. Ljubo Boban dijeli ih u dva sektora. Prvi sektor obuhvaća dio granice od ušća Drave u Dunav, nizvodno, a to je i prije dolaska Turaka bila hrvatsko-ugarska granica. Požarevačkim (1718.) i Beogradskim (1739.) mirom granica se ustalila na Dunavu i Savi, do njezina ušća u Dunav. Drugim riječima u hrvatski državni prostor ušao je Srijem, do zaključno sa Zemunom. Kod podjele na banovine mnogo se manipuliralo tim prostorom.
U prijelaznom razdoblju, u Drugom svjetskom ratu, u okviru NDH, uspostavljena je granica kakva je bila do 1918. godine, također zaključno sa Zemunom. Pitanje državnog razgraničenja nametnulo se na kraju rata, kada su se federalne jedinice počele konačno i teritorijalno definirati. Radi razgraničenja između Hrvatske i Vojvodine (Srbije) osnovana je tzv. Đilasova komisija, s predstavnicima Hrvatske i Vojvodine. Komisija je predložila da linija razgranicenja budu Ilok i Šid u Vojvodini, no stanovništvo Iloka očitovalo se za uključenje u Hrvatsku. Takvo razgraničenje zakonski je fiksirano (Skupština Srbije) Zakonom o ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne pokrajine Vojvodine od 1. rujna 1945. godine.

Drugi sektor obuhvaća granice prema Srbiji (Vojvodini) na Dunavu. Ta je granica nastala 1945. kada je po prijedlogu iste, Đilasove komisije, Baranja usla u sastav Hrvatske. Komisija je konstatirala da se u Bačkoj nalazi značajan broj Hrvata, kao npr. kotar Subotica, ali je tvrdila da je to područje teško izdvojiti i priključiti Hrvatskoj. Regularnim saveznim i republičkim aktima granica je definirana.
Nakon razdruživanja iz SFRJ, granice bivših jugoslavenskih republika utvrđene su na način i po regulama vazećeg ustavnog sustava koji im daje ustavno državnopravni legalitet. U prvom saveznom Ustavu jugoslavenske države 1946. godine sadržana je odredba (cl.12.) da razgraničenje među republikama odobrava savezni parlament, te da se promjena granice pojedine republike može izvršiti samo uz njezin prostanak. Takva je odredba ušla u ustave svih republika, važila u svim ustavnim promjenama i bila fiksirana u posljednjem Ustavu iz 1974. godine. Treba dodati i to da u međunarodnom pravu prevladava gledište da granice federalnih jedinica, kada se one izdvajaju iz savezne države, postaju državne granice.
Na temelju prethodnih činjenica skup ustavnih stručnjaka europskih zemalja pod vodstvom francuskog ustavnog pravnika Badintera, donio je arbitražni zaključak da su granice bivših jugoslavenskih republika, nakon njihova izdvajanja iz bivše Jugoslavije - državne granice! Tako su državne granice Republike Hrvatske ujedno i njezine međunarodno priznate granice.
Znači Šarengradska Ada,Mohovska Ada i otok Hagel su u sastavu RH.

(понедељак, 08. феб 2010, 11:31)
Milovan [нерегистровани]

Šarengrad

Ime ade jeste po Šarengradu kao najbližem većem naselju ali to ne znači ništa. Ja znam i za mesto Srpske Moravice u Gorskom Kotaru (kojem zakidoše i to "Srpske" u imenu), Ruski Krstur u Vojvodini a i druga mesta sa nacionalnim predznakom pa ni jedno nije eksteritorijalno. A i Beli Manastir nikada se nije zvao Bijeli Samostan pa ipak je u Hrvatskoj.

(понедељак, 08. феб 2010, 10:36)
Milos [нерегистровани]

Polovina reke je granica

Polovina reke je granica a plus to su cuvene Avnojevske granice na koji su se tako rado pozivala nasa bivsa braca iz bivse SFRJ a sada kada im ne odgovara traze izmenu granice.A sta da kazemo za Baranju koja nikada nije bila hrvatska a komunista Milovan Djilas je olako poklonio Hrvatskoj.Da ne pominjemo da se svaki kvadratni metar Hrvatske moze staviti pod sumnju kao naslednice bivse NDH i naslednice Jasenovca.

(понедељак, 08. феб 2010, 10:35)
Milan [нерегистровани]

Prva granica

Pa prva granica je nastala 1868. Mađarsko-hrvatskom nagodbom između Mađarske kao drugog suverenog dela Austrougarske monarhije i njenog administrativnog dela Trojedne Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije (koja je umesto lralja imala bana). Ali ta prva granica je išla Dunavom do Beograda i uz Savu tako da je ceo Srem pripadao mađarskoj unutrašnjoj autonomnoj provinciji Hrvatskoj (kojoj Srem inače nikada u istoriji nije pripadao). Srbiju svakako ne mogu da obavezuju dogovori Mađarske sa njenom administrativnom jedinicom na prostoru gde Mađarska više nije suverena 90 godina. Postavlja se pitanje status ostrva u SFRJ. Do ustava iz 1974. SFRJ je bila jedinstvena državna teritorija sa republikama kao federalnim jedinicama, od 1974. republike su bile države - članice Federacije. Drugim rečima izvršeno je razbijanje države i konfederalizacija pod parolom jugoslovenskih komunista o "odumiranju države" a zapravo pripreman teren za ono što se desilo početkom 1990-tih. Ne bi me čudilo, s obzirom na brljavost i nemarnost ondašnjih komunističkih rukovodstava (pogotovo srpskog) da ova ada nije bila ni u jednom katastru (presedan sličan onom vezan za Ada Kale 1913.) ili da ga je bilo u oba katastra. Komunisti su ostavili niz nerešenih unutrašnjih graničnih pitanja jer njih to nije u suštini ni interesovalo. Tako su još 1980-tih vođeni sporovi između Hrvatske i BiH u području Posušja, a "ofrlje" povlačena granica javlja se između Slovenije i Hrvatske ali i Hrvatske i Crne Gore. Interesantno, najviše graničnih problema ima Hrvatska i to sa svim susedima iz nekadašnje SFRJ. Iz toga se vidi da je njihovo komunističko rukovodstvo gledalo kako da zahvati što više od onoga što im ranije nije pripadalo.

(понедељак, 08. феб 2010, 08:30)
dufko [нерегистровани]

zna se

Ukoliko je reka granica onda matica te reke linija razgraničavanja. I tu nema šta da se polemiše, jer se reka stalno pomera te bi se i granica stalno pomerala. A naše komšije bi trebale da imaju na umu da se odrede - ili im nije ništa drago iz SFRJ ili jeste a ne ovako - kad su njihove granice u pitanju, onda se drže AVNOJ-a k'o pijan plota a kad su od neke druge države iz SFRJ onda se ne mora držati AVNOJ-a niko ...

(понедељак, 08. феб 2010, 04:40)
anonymous [нерегистровани]

Acim

Sve avnojevske granice treba preispitati jer su ih napravili komunisti ne pitajuci stanovnistvo za misljenje, dakle nedemokratski.