Сто милиона људи морало да напусти своје домове, где је Србија на избегличкој рути

Све је мање избеглица које могу да се врате својим кућама и упркос тек недавно заустављеној пандемији, број људи који су напустили своје домове због прогона, оружаних сукоба, природних катастрофа и последица климатских промена попео се на 100 милиона. 

Највише присилно расељених је на америчком и азијском континенту. И Европа је одавно постала привремени или трајни дом за милионе расељених и избеглих са Блиског истока, из Северне Африке, а сада и за више милиона Украјинаца.

Стефани Краусе, в. д. шефa представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији, рекла је, гостујући у Београдском програму, да је веома је тужно што је 100 милиона људи присилно расељено и то је највећи икада забележени број.

"Плашимо се да ће се овај тренд наставити када видите податак од 100 милиона особа – то је један проценат свих људи на свету, а када поредите са Србијом, 17 пута више од целог становништва Србије", истиче Стефани Краусе.

Према њеним речима, људи морају да напусте домове да би потражили безбедност због сукоба, ратова, кршења људских права.

Наглашава да је потрага за безбедношћу људско право и односи се на све било где да се налазе.

Колико је расељених из Украјине, у којим земљама бораве

Како каже, рат у Украјини је довео до масовног расељавања, око пет милиона Украјинаца је отишло из те земље и углавном тражило безбедност у Европи.

Већина избеглица је у Пољској, Молдавији, Румунији, Словачкој, Чешкој, а такође у Немачкој, Португалији и Србији.

На почетку, крајем фебруара и у марту, стотине хиљада људи су свакодневно прелазили границе, сада су бројеви пали, има Украјинаца који су се вратили кући.

Морамо да пратимо ситуацију да бисмо видели да ли ће бити стабилна, колико дуго ће трајати сукоб, да ли је могуће за оне који су се вратили да остану тамо или да се поново врате у земље у којима су нашли уточиште, већине су жене и деца, напомиње она.

Каква је помоћ потребна на избегличком путу

Стефани Краусе каже да је веома битно да границе остану отворене, да свуда у свету изблеглице могу да уђу на територију у којој траже азил, и да поднесу захтев за азил.

"Србија је активирала меру привремене заштите, која обезбеђује легалан боравак Украјинцима, моментални приступ тржишту рада и школском и здравственом систему", додаје она.

Битно је да људи у првих неколико недеља добију смештај и задовоље им се основне потребе попут хране, али да имају и приступ здравственим службама ако је потребно.

Напомиње да има избеглица које су преживеле трауматска искуства, видели људе како губе живот, гину, па им је потребна помоћ да преброде трауме.

У средњорочном и дугорочном периоду ради се о изградњи новог живота, да деца науче језик земље у којој су остали, да одрасли нађу запослење, да изађу из колективног смештаја.

Како се Србија показала у кризи

Каже да је Србија врло брзо реаговала и већ у марту је активирала реаговања у кризним ситуацијама која обезбеђују смештај Украјинцима и донела је одлуку о привременом смештају, легалном боравку Украјинаца у трајању од једне године и омогућила им моментални приступ тржишту рада и образовања.

Наводи податак да се око 70 породица налази у центру у Врању, а укупно има 7.700 избеглица из Украјине у Србији који су регистровали боравак, али се не зна тачан број.

Малолетна деца која напуштају домове

Гледајући ситуацију широм света, Стефани Краусе подвлачи да је 100 милиона присилно расељених, од тога 42 одсто су деца.

Деца су најугроженија категорија, а она која су дошла сама су још више угрожена. Влада Србије обезбеђује специјализовне услуге за децу без пратње, појачан је систем старатељства, додаје она.

Што се тиче Украјине, нема деце без пратње, а што се тиче деце из Аванистана – шездесеторо деце је без пратње, закључила је Стефани Краусе.