Јучерашња несрећа поново отворила питање – колико је Панчевачки мост безбедан

Јучерашња несрећа на Панчевачком мосту поново је покренула питање његове безбедности. Синиша Михајловић наводи да су 2015. године стављени прагови на други колосек и сама решетка која носи укупну конструкцију и друмског и железничког дела.

"Небезбедно је оно што није у првој фази санације било обухваћено. После пада моста у Ђенови 2018, од Министарства је добијен налог да се прегледају београдски мостови. Тада сам поново био у прегледу за железнички део, а за друмски део су 'Путеви Србије' ангажовали фирму која је извршила преглед и констатовала да су у нашем пројекту санације, од пре 10 година, оштећења толико нарасла да више не постоји могућност да се то на успешан начин санира него је предложено да се ураде нове конструкције", објашњава пројектант у ЦИП-у.

Према његовим речима, мостови се у нашој земљи јако слабо одржавају. У току животног века моста од 100 година, колико средстава се уложи у изградњу моста толико је потребно уложити за две-три велике реконструкције или санације, а исто толика средстава треба уложити у одржавање у току тих 100 година.

"За ових 60 година многи радови на Панчевачком мосту нису урађени, већ само ситне поправке. Ја сам у два наврата 1990-1992 и 2006. учествовао у прегледу Панчевачког моста са екипом колега из Саобраћајног института ЦИП и тада смо прошли кроз комплетну конструкцију доњег појаса моста. Затекли смо велика оштећења од корозије зато што је вода, која се слива с конструкције, ушла у конструкцију и пре 10 година направила штету тако да је то морало да се санира", објашњава Михајловић.

Додаје да је ЦИП 2007. урадио пројекат санације, а од 2008. до 2010. је била прва фаза санације Панчевачког моста.

Прва фаза санације је подразумевала железнички део. То се односило на главну конструкцију решетака изнад Дунава, а друмски саобраћај, конзоле са леве и десне стране и прилазне конструкције са београдске стране биле су друга фаза која до данас није урађена.

"Путеви Србије" су 2020. године расписали тендер да се уради пројекат нових прилазних конструкција са београдске стране и да се са супротне стране ојачају носачи.

"Генерално, сви послови када су у питању мостови трају по четири-пет година. Ми сада немамо времена. Послови се у овој области планирају и ми би сада требало да знамо послове за 2030. годину. Сви послови на овој санацији чекају Аду Хују, јер је немогуће радити нове конструкције да не постоји алтернатива. Железнички делови, прагови, колосек у надлежности су железнице, а друмски део је у надлежности 'Путева Србије'", истиче пројектант у ЦИП-у Синиша Михајловић.