Прање новца претња тржишту некретнина, да ли би требало забранити куповину у кешу

На многим градилиштима у земљи може да се види табла с натписом – директна продаја станова. За разлику од агената за некретнине, њихови градитељи немају никакву обавезу да раде процену ризика, односно не морају да проверавају порекло новца купаца станова, нити да пријављују сумњиве трансакције.

Тамо где нема табле с натписом да се станови директно продају, још је теже ући у траг како инвеститор финансира зидање.

"Претња на тржишту некретнина од прања новца управо долази од физичких лица која се појављују у улози инвеститора, јер они нелегално стечен новац пласирају у некретнине и продајом некретнина фактички прикривају порекло тог новца. Мислим да прање новца није у толикој мери заступљено кроз куповину колико кроз изградњу", истиче Марјана Авакумовић, привредни новинар Политике.

Ко фингира куповину 

Грађевински стручњак Сима Стокић сматра да те станове купују особе које стичу средства у сивој зони. 

"Навешћемо пример лица које је осуђено за кривично дело трговине утицајем. Оно је на тај начин стекло огромне количине новца у девизама, а да би то лице купило стан, закључује уговор са одређеном консултантском кућом где се фингира правни посао који заправо није извршен", објашњава Стокић.

Сваке године, око 80.000 људи у земљи прода стан и купи други. Мали проценат кредита за куповину станова указује на то да постоје нелегалне активности. И банке су дужне да приликом сваке уплате веће од 10.000 евра провере порекло уплаћеног новца.

"У пракси се то најчешће не контролише, већ банке траже клијентима приликом уплате веће од 15.000 евра да потпишу просту изјаву о пореклу новца, где клијент теоретски може уписати било шта, да се ради о породичној штедњи, о наследству, али клијент не доставља исправе којима несумњиво доказује порекло новца", указује Никола Премовић из адвокатске канцеларије.

Како спречити прање новца

На српском тржишту послују 22 банке. У интересу је и клијената и банака, али и акционара банака и државе, да спрече прање новца.

"Ви можете више пута у току дана да уплатите неки новац, наравно постоје софтверска решења која то прате. Банка наравно може да одбије уплату, може да не отвори рачун клијенту. Уколико постоји нека сумња на већ отворени рачун, на неке трансакције које се одвијају на том рачуну, банка по закону има и обавезу да обавести Управу за спречавање прања новца", објашњава Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије.

Од 2018. године, покренута је кривична истрага против 66 особа, а 11 је осуђено за прање новца. Нелегално стечен новац улагали су управо у изградњу зграда.

Жељко Радовановић, директор Управе за спречавање прање новца, наглашава да оно што им у овом тренутку представља проблем јесте управо сегмент изграђених објеката без грађевинске дозволе и одсуство пуне контроле у том сегменту.

"Први у том тренутку можете новац који потиче, рецимо, од продаје наркотика или је стечен неким коруптивним кривичним делима, у готовом да уложите у изградњу тог објекта који нигде није евидентиран, да након што озаконите тај објекат и продате станове имате порекло и средства која сте стекли на легалан начин", истиче Радовановић.

Према Закону о спречавању прања новца, инвеститор не сме да прими готовину приликом продаје непокретности у износу већем од 10.000 евра.

Међутим, та забрана не важи за физичка лица. Због тога у Управи за спречавање прања новца сматрају да би требало забранити пословање у готовини када је реч о непокретностима.