Владика Јован добио признање за чување сећања на жртве Холокауста: Без прошлости нема будућности

На Универзитету "Бен Гурион" у Изреалу, епископу славонском Јовану Ћулибрку додељено је високо признање "Витез од Ладина", које носи име Јицака Навона, преминулог петог израелског председника. То престижно признање владици Јовану уручила је супруга председника Мири Навон, указујући на његову изузетну посвећеност истраживању и очувању сећања на жртве Холокауста.

Уз честитке на овој престижној награди посвећеној истраживању Холокауста, да подсетимо да сте Ви након завршетка студија књижевности и Теолошког факултета, магистарске студије из јеврејске културе завршили на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, где сте се посебно бавили Холокаустом. Колико је данас важно говорити и задржати сећање на та људска страдања?

– Ова награда има два дела. Један део се односи на то чување сећања на страдање, поготово на јеврејско страдање у Другом светском рату, који је историјски светски догађај од огромне важности, где ми често не разумемо тај шири контекст Другог светског рата, Холокауста уопште и до које мере је значајан за светску историју.

С друге стране, тај други део награде је због очувања културе шпанских Јевреја, сефардске културе које ми чувамо у нашој библиотеци у Пакрацу.

То је библиотека епархијска у Пакрацу, такозвана епископска књижница је друга библиотека у свету по броју раних јужнословенских штампаних књига, али исто тако ми имамо центар за проучавање јеврејских рукописа, који се истовремено бави очувањем јеврејске, сефардске културе, тако да је и то био један од разлога за ову награду.

Боравили сте у Светој земљи осам година, служили сте у Манастиру Светог Георгија Хозевита и Манастиру Сарандари. Колико Вам је то искуство значило?

– Земља светиње, како би се можда и правилније рекло, јесте и средиште духовно људског рода и као такво је, као и наше Косово, истовремено и знак препоречника како је говорио пророк Симеон за Христа и како је покојни владика Атанасије волео да говори. Значи, као и Косово, то је "грдно судилиште", такво "грдно судилиште" је и Света земља. На крају јесте речено да ће суд последњи људском роду бити између Капије милосрђа и између Маслинске горе.

Ви сте по војном чину водник и резервиста чувене 63. падобранске бригаде из Ниша?

– Ја сам био први свештеник у војсци Југославије после Другог светског рата, то је био повод да уђем у 63. падобранску бригаду, јер та ствар је наравно требало да почне од елитне јединице. Наравно, прва поука је била да вас нико неће слушати, поштоваће вас, али вас неће доживљавати као својег док нисте падобранац!

Тренутно сте координатор између Војног архива Србије и Архива Јад Вашема. Шта то тачно представља?

– То је недавно завршено макар у тој првој фази, тиме што је министар одбране израелском амбасадору у Србији предао дигитализоване копије свих материјала који се налазе у Војном архиву, а односе се на Холокауст и шире на Други светски рат. Тај процес дигитализације је радио Јад Вашем са нашим Војним архивом. Ја сам у њега био укључен на самом почетку. То је један изванредан пример како треба и како може. С једне стране, то је истраживање базирано на чињеницама и документима, а с друге стране то је интернационализација питања страдања у Другом светском рату на простору бивше Југославије.

Ви сте председник Одбора за Јасеновац Сабора Српске православне цркве, у чијем одбору сте од његовог оснивања.

– Да, 21. априла, не знам тачно још у колико сати, председник државе, господин Александар Вучић, откриће спомен-плочу жртвама Јасеновца, тако да ће и обала између два моста на простору где се налази Старо Сајмиште овде у Београду, бити проглашена обалом јасеновачких жртава.

За то има два разлога. Први, јер су Савом долазиле многе жртве како из Јасеновца тако и других места у Другом светском рату, а од маја када је завршено истребљење Јевреја у Србији на Старом Сајмишту и када је почела офанзива на Козару, тада је огроман број од оних који су били заробљени у козарачкој офанзиви био доведен на Старо Сајмиште, зато што је Јасеновац био препун и није могао да прими толики број заточеника.

Зашто је важно сећање на жртве Холокауста?

– Сећање нас води у будућност. Нема будућности без прошлости, опет нема прошлости без будућности. Само ослоњени на рамена гиганата и на рамена дивова, можемо ићи напред.