Све више жена би да се породи код куће, лекари се томе противе

Где се породити, да ли узети епидуралну анестезију или не, да ли ће имати адекватан третман и психолошку подршку – само су неки од бројних страхова и недоумица породиља.

Јелена Крстић је прво дете родила у породилишту, међутим, за друго је одлучила да се роди код куће, а ту намерава да роди и треће. Код куће се, каже, осећа боље и сигурније.

Где год да се порађате, напомиње, потребна је храброст, а ризик увек постоји.

"Најбитнија ствар је да се жене информишу и едукују. У суштини, најбитније је како ми идемо у порођај. Потпуно је у реду да је за неког породилиште најбоља опција и ја то сасвим подржавам и разумем, али најважније је да жена буде начисто са собом шта је то што она жели", каже Јелена.

Бабица Дивна Миљковић је помогла великом броју жена да се породе код куће.

"Жена се припрема за порођај и кроз пренаталну јогу, и кроз различите врсте предавања, кроз слушање искустава других жена. Није само чин порођаја тежак и напоран, а истовремено и најлепши не само за жену него и за дете. Тако да се жене, кроз ту едукацију, упућују на то да и беба може прилично патити при том рођењу, а и не мора", истиче бабица Дивна.

Најчешће питање је – а шта ако дође до компликација?

"У кућном или природном порођају и бабица и дула, ако су присутне, само подржавају жену у њеној жељи да се породи на такав начин, али исто тако, посматрајући, могу да процене да ако нешто не иде баш у добром правцу, да је породилиште, наравно, најбољи избор", наводи Дивна Миљковић.

"Некад нема довољно времена"

Пракса порођаја у кућним условима почела је пре тридесетак година у Сједињеним Државама и развијеним европским земљама, посебно Холандији. И у Мађарској је такав порођај легализован.

Ипак, лекари у Србији противе се порођају ван болнице, истичући да је на Западу у то укључен цео здравствени систем.

"Лекари, бар код нас, нерадо би пристали на тако нешто, јер су свесни шта може све да се деси, чак ако је и у близини клиника, болница, која може да збрине компликације, некада нема довољно времена", истиче др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Србије.

Ако се дете у Србији роди код куће, проблем може бити и његово пријављивање. У неким општинама је то питање регулисано, а у другим траже доказе, тј. сведока који није у крвном сродству, а који ће посведочити о детаљима трудноће и порођаја.