Све што поделимо на друштвеним мрежама може бити злоупотребљено, ко треба да штити наше податке

Данас почиње "Недеља приватности" у оквиру које ће стручњаци за заштиту података из цивилног, приватног и јавног сектора говорити о актуелним питањима и изазовима у овој области у нашој земљи.

Кристина Калајџић je, гостујући у Јутарњем програму РТС, рекла да мало размишљамо о приватности, која може да буде угрожена када остављамо податке на друштвеним мрежама.

"То је одговорност свих нас. Одговорност је и оних који обрађују наше личне податке: институција, компанија, оних који стоје иза друштвених мрежа, али одговорност је и на нама. Морамо да промишљамо добро сваки пут кад личне податке дајемо", упозорава Калајџићева.

Додаје да смо склони да делимо личне податке на друштвеним мрежама, а требало би да поведемо рачуна о томе.

"Свака фотографија, видео, име и презиме, наша адреса, то су све подаци о личности. На основу тога неко може да нас идентификује и евентуално употреби, односно злоупотреби наше податке", каже гошћа Јутарњег програма.

Према њеним речима, Србија има правни оквир који се бави заштитом личних података: Закон о заштити података о личности, те су сви они који обрађују личне податке дужни да га примењују.

"Постоји институција која се зове Повереник за заштиту личних података, која врши надзор и бави се питањем заштите личних података. Чини се да грађани нису у тој мери свесни, али да постају све свеснији тога", истиче Калајџићева.

"Медији крше приватност жртава" 

Најдраматичније приче односе се на приватност деце, која су или жртве насиља или су радно експлоатисана. О њима треба да се говори да би се скренула пажња на опасности, а опет откривање података о таквој деци може изазвати већи проблем. Калајџићева каже да треба да причамо о тим темама, пре свега о питањима насиља.

"Наша истраживања су показала, међутим, да медији у великој мери крше приватност грађана, посебно жртава различитих насиља и несрећа. Нажалост, веома често су у питању деца и малолетне особе. Ово је посебно лоше јер се на тај начин спроводи секундарна виктимизација", објашњава Калајџићева.

Истиче да медији нису само телевизија и новине, како се традиционално мисли, већ су то и портали.

"Све што се објави остаје на интернету и то је веома лоше у процесу опоравка жртве", каже гошћа Јутарњег програма.

Истиче да и медији имају правни оквир који важи када извештавају о малолетницима и жртвама насиља.

"Чини ми се да они бирају да га у одређеној мери не поштују зарад профита", указује Калајџићева.

Нове дигиталне здравствене услуге и приватност

Пандемија је оптеретила наш здравствени систем, али и подстакла развој нових дигиталних здравствених услуга и система. Калајџићева наводи да је добро то што држава ради на дигитализацији, али да постоје негативни примери у којима се видело да се није водило довољно рачуна о заштити личних података, попут информационог система ковид, који је у једном тренутку био слободан за приступ.

"Не размишља се довољно о заштити приватности у тренуцима када се онлајн сервиси праве. Колико год да је позитивно и сви се залажемо за то да се што више услуга дигитализује, сви треба много више да обратимо пажњу да се приликом креирања тих система води рачуна о заштити приватности", наводи Калајџићева.

О вештачкој интелигенцији

Једна од тема на панелима, у оквиру "Недеље приватности", која траје до 27. јануара, јесте и друштвена дилема – примена вештачке интелигенције у Србији.

Калајџићева каже да употреба вештачке интелигенције не мора бити нужно лоша, али да је веома важно да се зна да је реч о доношењу закључака, одлука или профилисања нашег понашања без учешћа људског фактора.

"То може имати последице и по заштиту приватности, али и по заштиту наших других права. Савет Европе је да се веома пази приликом употребе вештачке интелигенције, посебно када се ради о јавном сектору, услугама", закључује Кристина Калајџић, која је говорила у име организације Партнери Србија.