Читај ми!

Млади брачни пар Београд заменио селом, и показао да и од кобасица може лепо да се живи

Пре шест година, Милена и Урош Петровић одлучили су да се из Београда преселе у Шумадију. Одабрали су село надомак Аранђеловца, купили кућу и неколико хектара земље и основали фирму за производњу домаћих кобасица.

Рођени су у Београду, Милена крај Ташмајдана, а Урош на Вождовцу. Милена је дипломирани економиста, он инжењер заштите биља. Немају рођака на селу, али су сада, како са поносом истичу, они то постали својој фамилији. Отуда и идеја да свом предузећу за производњу кобасица, сувог меса и сланине дају назив "Рођак са села".

"Цео живот пре овога је био скроз другачији, овај живот на селу је нешто прелепо и прави је погодак када ради цела породица", наводи Лазар Перовић.

Урош Стојановић објашњава да раде по традиционалним рецептима.

"Инсистирали смо да то буде старински начин производње, имамо малу помоћ машина, ту је један млин за млевење меса, пунилица за кобасице, а остало све је ствар процеса, зачина. Месо набављамо од произвођача из Србије", објашњава Стојановићева.

Милена је менаџер продаје и за сада највише домаћих месних прерађевина прода преко интернета. Тако има довољно времена за децу и то јој је, како каже, најважније.

"Ми смо за сада задовољни како иде производња, а колико дајеш толико се и врати. Ми смо уложили свој максимум и део да се врати бићемо задовољни", наводи Стојановићева.

Тара и Теодора тренирају два спорта, иду на часове глуме и у музичку школу, а Аранђеловац сматрају својим градом.

"Мени је овде лепше него у Београду. У Београду је гужва а овде могу да се играм напољу", наводи Теодора.

Њена сестра наводи да се играју са другарима, али и да имају куце и маце.

Стојановићи имају велико двориште, бунар, језерце, три мачке и шест паса, међу којима је Ванилица најомиљенији. Сви љубимци су сами дошли код њих и ту остали.

Многи пријатељи и родбина из Београда, од којих су многи сумњали да ће се Стојановићи снаћи на селу, сада су њихови редовни гости који уживају у викендима проведеним у Мисачи.

петак, 29. март 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво