Стид, недостатак подршке и незаинтересоване институције – разлог зашто жене не пријављују насиље

Почело је у суботу објавом девојке која због срамоте није пријавила насилника чија је мајка адвокат. Уследила је лавина исповести девојака и жена које су трпеле насиље и о њему ћутале.

"Видимо да је и друштвена подршка изостала, да често онима којима су се обраћале из породице, окружења, од родбине, пријатеља, да су и они показали неразумевање, осуду и некако умањивање њиховог искуства", наводи Сања Павловић из Аутономног женског центра (АЖЦ).

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, каже да не познаје ни једну жену која, ако није била изложена насиљу, није била изложена бар једном подругљивом односу и некој врсти увреда и свођења на објекат, бар једном у животу.

"Ово није никакво изненађење и наставак је чини ми се приче и пада овог табуа који је започео изласком Милене Радуловић почетком ове године и пријављивањем дугогодишњег сексуалног насиља. Најмање што можемо да учинимо, заправо појединци који то имају намеру, да се уздрже од негативних коментара", истиче Бранкица Јанковић.

Неадекватна заштита жртава 

Један од главних разлога ћутања жена је и то што не верују институцијама, јер чак и када су пријављивале насиље, нису добиле адекватну заштиту и подршку.

"Жртве у Србији немају пуно права, али оно мало права што имају, ми видимо да се у судским поступцима не поштује", поручује Вања Мацановић, адвокат АЖЦ.

Иако је предвиђена казна и за оне који не раде свој посао по закону, нема података да је неко кажњен зато што је одлуке доносио на основу предрасуде или личног става.

"У последње време имамо ставове или судску праксу која ослобађа професионалце одговорности када не поступају онако како треба, и то је оно што оставља лошу поруку. Ми смо сад пред Уставним судом са тим случајем зато што је тужилаштво сматрало да нема елемената за покретање кривичног поступка јер је унутрашња контрола полиције рекла да ту нема никаквог дисциплинског прекршаја иако је било јасно да је било дугогодишњег непоступања полиције", додаје Вања Мацановић.

Забрињавајући је податак да је 60 до 70 посто кривичних пријава за насиље у породици буде одбачено, јер нема чврстих доказа. То је неке жене коштало живота.

У случају убиства девојке из Зрењанина пре неколико година једини доказ да је жртва пријављивала насилника био је снимак камере у полицијској станици.

Председница владиног Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић очекује да се испитају сви наводи у случају девојке која је покушала да пријави момка за психичко и физичко злостављање.