Ресет душе је легитиман и код духовника и код психолога – избор је ваш

Модерна психологија говори да људи које живе црквеним животом лакше прихватају кризе, истакао је за РТС викарни епископ хвостански господин Јустин, подсетивши да сама криза долази од грчке речи крисис, што значи суђење и суд. 

Објаснио је да сваки верујући човек зна да му је свака криза прилика да изврши неки духовни ресет и систем својих вредности поново посложи, одбацивши оно што је небитно.

Духовници су, објаснио је, пре свега свештеници или свештеномонаси који поседују одређени квалитативни духовни, пастирски, црквени и животни опит помоћу којег своју духовну децу, односно вернике који затраже њихову помоћ, могу да уведу у тајну Христову, односно да их науче духовном животу.

"Свакако духовника не треба посматрати као неког гуруа који својом тоталитарном духовном влашћу ограничава Богом дату слободу човеку, него он је управо тај саветник, помоћник, учитељ, онај који као брат и отац саветује и помаже човеку да се усавршава у духовном животу", указује отац Јустин.

Додао је да људи углавном долазе да би решили неки свој проблем, међутим, духовник нема неки чаробни штапић који може једним потезом да разреши све проблеме, али је свакако потребно да постоји добра сарадња између духовника и верника или, како то у цркви кажу, духовнога детета.

"Када човек дође с неким проблемом, духовник понуди том човеку одговор цркве, одговор Светога писма, светог предања и светих канона да једном речи изнесе колективно искуство цркве.

"Не заборавимо да су проблеми човека увек били мање-више исти слични, а црква која траје 2.000 година поседује огромно искуство са свим људским проблемима и свакако да улога духовника јесте да кроз призму тог вишемиленијумског искуства дâ адекватан одговор", прецизирао је Јустин. 

Духовништво и психологија се међусобно не искључују

Епископ Јустин је рекао да не треба заборавити да је модерна психологија настала у протестантској и јеврејској средини, дакле у срединама које нису имале установу духовништва и исповести.

Православни, навео је, у том уском смислу психологијом почињу да се баве доста касно.

Из раног времена постоји књига "Лествица", коју је написао Свети Јован Лествичник, у којој се исписују разна духовна стања и проблеми људи тога периода, па је та књига, према његовом мишљењу, једна врста психологије.

Тек је, како је оценио, у ново време незаобилазни и велики Владета Јеротић успео православно предање да повеже са психотерапијом.

"Добар духовник мора пре свега да познаје психологију, бавимо се истом темом – душом, а свакако да добар духовник мора да буде и добар молитвеник. Када сретнете таквог човека, који пре свега доноси радост, који вам улива поверење и поседује смирење и који своју личност у односу на Христа ставља у други план, то је можда одговор како наћи одброг духовника", сматра отац Јустин.

Указао је и да су људи психофизичка бића и да не мора сваки проблем да буде духовне природе и да је зато некада потребно укључити и медикаменте.

"Најтежа психичка обољења, психозе, настају због неиздрживе патње и душевног бола који човек осећа. Ви му дате медикаменте и то се делимично реши, импулс бола се смањи, понашање се поправи, међутим, патња и бол после дејства тог лека у човеку остају. Е онда ту настаје вера и духовништво са ове, да тако кажем, наше стране", истакао је отац Јустин.

Поручио је да се свако обраћа оном у кога верује, верник ће се, када је нека недоумица, обратити духовнику, а с друге старане људи који не верују, и то је легитимно, психологу.