Светски дан борбе против ХИВ-а - неопходно тестирање после ризичног односа

Професор доктор Јован Ранин, инфектолог са Инфективне клинике наводи за РТС да у последњих 15 година имамо отприлике око 200 новооткривених случајева у Србији годишње.

"Ковид је мало променио и свест свих нас практично, па и свест особа које живе са ХИВ-ом, и онда због опседнутости ковидом не мисле ни на свој ХИВ статус и на стил живота, долазе мање да се тестирају. Па смо у 2020. имали 55 новооткривених случајева ХИВ инфекције, али то никако не значи пад ХИВ пандемије у Србији него једноставно и закључавање и начин живота у току ковид пандемије је допринео да тај број буде мањи", наводи Ранин.

Истиче да је неопходно да се ковид пандемији прилагоде сви, а посебно особе са ХИВ инфекцијом. 

"Дефинитивно треба да се прилагодимо тој ковид пандемији и ми лекари, здравствени систем, што је већ урађено, али потребно је и да се особе које живе са ХИВ инфекцијом мало тргну и да се врате да кажем, основној стратегији Светске здравствене организације, а то је да што пре после ризика дођу на тестирање и да почну лечење", истиче Ранин.

"Уз нову терапију без тешких клиничких слика" 

У Србији има 2.780 ХИВ позитивних особа, од којих се 2.152 пацијената лечи, а 528 не прима терапију.  

"У последњих пет година у свету, а и у Србији се примењује терапија новим лековима који су са једне стране са високом антивирусном потенцијом, заустављају вирус, склањају га из крви и он је само у резеорварима, у ћелијама ткива, а са друге стране су безбедни, немају пуно нежељених ефеката, тако да том новом терапијом помажемо свакој особи која живи са ХИВ инфекцијом, што је један циљ терапије. Такође је важно да они они са том терапијом постају не заразни, и не шире даље инфекцију", објашњава гост Јутарњег програма. 

Објашњава да клиничка слика ХИВ позитивне особе сада изгледа другачије - немају више тешке инфекције, тешке болести.

Наводи да међу регистрованим ХИВ позитивним особама има мало деце.

"Уназад рецимо неких двадесетак година гинеколошки тим уз сарадњу са нама, а и контролисану хив терапију, ХИВ позитивних трудница спречавају ту вертикалну трансмисију јер то је сада једини начин како деца могу добити хив од хив позитивних трудница и породиља. Тако да сада имамо двадесетак деце која сада више и нису деца она сада одрастају уз хив терапију", наводи гост Јутарњег програма.

"Тестирање након ризичног односа"

Објашњава да ХИВ инфекција може много година да протиче без икаквих знакова и симптома, а једини начин да се открије је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ.

"Тако да треба обратити пажњу на свој начин живота, понашање, сексуалне контакте, промискуитет, и одмах после ризика се тестирати да би раном дијагностиком и одмах везивањем за здравствени систем раном терапијом ми практично направили да та ХИВ инфекција не циркулише дуго у популацији него да је одмах зауставимо и направимо да не може да се пренесе. Тако да је рана дијагностика и рана терапија уствари основна стратегија свих хив лекара", истиче Ранин.

Подаци кажу да од 1.000 заражених, 400 особа је нерегистровано, гост Јутарњег програма објашњава да је то због тога што неки немају симптоме, неки одбијају тестирање, одбијају терапију.

"Још постоји стигма у друштву, постоји један део особа који неће ни себи да призна да има ХИВ инфекцију, а камо ли околини и онда се не тестирају. Има особа које су изгубиле сву наду за животом, па једноставно не знају да постоји лечење које може да им живот учини истим као и пре сазнања да имају ХИВ инфекцију, али и у здравственом систему има пропуста да и лекари не знају да то може да буде стабилно", закључио је Ранин.