Пазите да се не упецате на фишинг, вишинг и смишинг – шта све може да крене по злу

Због пандемије коронавируса ко год може послује преко интернета, па због тога ни сајбер криминалци не мирују. Најчешће преваре су фишинг, вишинг и смишинг.

Јован Милосављевић, задужен на националном нивоу за контролу безбедности ИКТ, упозорио је да можда делује мало смешно фишинг, вишинг и смишинг, али последице таквих напада нису нимало безазлене као што звучи.

Објаснио је да је део пословања прешао на удаљени рад, односно рад са удаљених локација, па је приступање мрежама, односно информационим системима компанија самим тим додатно угрожено зато што је сама та дигитализација довела целу нацију не само Србију, већ и свет у један велики проблем.

"Ти напади константно напредују. Тај стандардни фишинг који смо раније знали да препознамо у виду неких имејл порука је сада узнапредовао па се јавља у оквиру вишинга као "voice call", у оквиру позива, као гласовни, телефонски позив или смишинг односно слање СМС-ом малициозних садржаја порука", појаснио је Милосављевић.

Додаје да корисници, односно претплатници мобилне телефоније, који добијају такве поруке морају да обрате пажњу и да виде да ли су такве поруке стигле од веродостојних пошиљалаца који се представљају као неке познате компаније.

Такође, упозорава да уколико нису сигурни, треба да оду на званичан сајт тих компанија које им се обраћају са наводном понудом и да провере да ли је веродостојна или не.

"На тај начин ћете себе најбоље заштити. Уколико будете жртва таквог напада последице могу бити различите у зависности од тога шта је и био циљ нападача", указао је Милосављевић.

Обично код слања порука које одлазе на шири број корисника, то, како је рекао, подразумева да се прикупљају лични подаци грађана, матични бројеви, лозинке, налози за приступање различитим типовима апликација, било да су оне мобилно банкарство или апликације које користе у својим домовима.

Да ли могу да нам скину паре с рачуна

Милосављевић упозорава на опрез и наглашава да се апсолутно могу скинути паре са рачуна

Истакао је да када се пошаље малициозни линк, оног тренутка када корисник кликне на тај линк, он бива преусмерен на један малициозан садржај где оставља такве податке, јер се те наводне компаније представљају врло веродостојно и траже од корисника да унесу такве податке.

"Оног тренутка када добију те податке ти подаци буду и на различите начине злоупотребљени. Могу да приступе и банковном рачуну, могу и да преузму сав новац који је расположив у том тренутку", прецизирао је Милосављевић.

Указао је и да је највећи број превара ове године ишао преко платформе за е-трговину где су се продавци нашли у великом проблему.

"Наводни купци су покушавали да на различите начине преваре продавце и упућују им линкове који их преусмеравају, значи не воде их на матични сајт на којем продавци мисле да се налазае, већ их преусмеравају на лажне сајтове који су копије оригиналних сајтова", објаснио је Милосављевић.

Савети како да се не упецате  

Интерпол је сајбер криминал означио као једну од највећих безбедносних претњи и покренуо је платформу едукације.

Савете како да се понаште и заштите од сајбер напада можете наћи на сајту Ратела. 

Превенцијом против сајбер претњи у време пандемије је тема радионице коју је, поводом обележавања Међународног месеца информационе безбедности, организовао РАТЕЛ.