Преглед штампе (22. 01. 2010.)

Ко ће бити нови Патријарх

Српска православна црква, према свом уставу, новог патријарха треба да добије најкасније до половине фебруара, три месеца после смрти патријарха Павла. Није, међутим, искључено да се избор новог поглавара СПЦ одложи за мај 2010. Кандидат за новог патријарха формално је сваки епископ који је најмање пет година провео на дужности епархијског архијереја. Међутим, реалне изгледе на „црквеним изборима" има тек пет-шест владика.

Према речима упућених, као најозбиљнији кандидати за првог човека СПЦ виђени су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ захумско-херцеговачки Григорије. Међутим, као врло озбиљан кандидат и „компромисно решење" прихватљиво за обе струје одскора је виђен и епископ нишки Иринеј, познат по блискости с преминулим патријархом Павлом. Занимљиво је да је управо Иринеј наговестио да би наследник патријарха могао бити изабран и после рока предвиђеног Уставом Цркве, тек у мају 2010. на редовном заседању Светог архијерејског сабора.

Пошто би одлагање избора патријарха било директно кршење Устава СПЦ, познаваоци црквених прилика за Пресс указују да је то наговештај да избор новог патријарха неће бити нимало лак и да ће бити потребно више од три месеца за договор око наследника патријарха Павла.

Осим Амфилохија, Григорија и Иринеја, као претенденти на престо помињу се и епископ бачки Иринеј, као „човек близак актуелној власти" и представник грчке школе, али и епископи жички Хризостом и браничевски Игњатије. У конкуренцији за патријарха помињан је и предводник моћног „босанског лобија", владика зворничко-тузлански Василије, али и епископ бањалучки Јефрем.

Кандидат до краја године

Потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је да очекује да наш захтев за добијање статуса кандидата за члана у Европској унији буде прослеђен Европској комисији на пролеће, а да Србија постане кандидат до краја године.

Он је, у интервјуу за "Новости", подсетио да ће у Бриселу 26. јануара бити настављен редован политички дијалог између Србије и ЕУ, теме ће бити ситуација у региону и питање наше кандидатуре, а 29. јануара представићемо наше приоритете у склопу будуће дунавске стратегије ЕУ.

Према његовим речима, није реално да се наш захтев за добијање статуса кандидата већ тада упути министрима ЕУ и затим Комисији, као ни током фебруара, јер је Бугарска повукла свог кандидата за комесара, што ће за неколико недеља продужити и формално конституисање ЕК. Он зато очекује да наш захтев Комисији буде прослеђен на пролеће.

Ђелић је истакао да се "увелико спремамо" да одговоримо на упитник Европске комисије и додао да је "убеђен да ћемо тај посао завршити у рекордном року".

"У рукама већ имамо упитнике које су пре нас добили наши суседи. Министарствима смо пре Нове године поделили црногорски упитник и тренутно га анализирају и припремају неопходне податке", рекао је он.

"Ако добијемо упитник на пролеће, попунићемо га и вратити до лета. У том случају, убеђен сам да Србија завршава годину са статусом кандидата", истакао је Ђелић.

Кад је реч о датуму за почетак преговора о чланству, он је оценио да је "мало вероватно да ће се то догодити пре него што у потпуности заокружимо сарадњу са Хагом" и да је тако било и у случају Хрватске, додавши да би свакако требало да избегнемо судбину Македоније, која од 2005. има статус кандидата, а још није започела преговоре.

Закон о пензијама у понедељак

Нови предлог закона о реформи пензијског и инвалидског осигурања којим би, између осталог, требало да буде регулисано питање старосне границе за одлазак у мировину, породичне пензије, али и формула за обрачун принадлежности требало би да буде завршен до понедељка 25. јануара, потврдила је јуче за „Политику" Радина Тодовић, шеф радне група која се бави реформом пензијског система.

Према њеним речима, у фебруару требало би да буде утврђен и правилник о ревизији радних места која ће убудуће бити обухваћена бенефицираним радним стажом.

Рајко Косановић, члан Радне групе за реформу ПИО Савеза самосталних синдиката Србије, каже за наш лист да очекује да се у новом предлогу закона нађу и њихове сугестије будући да је између њих, представника министарства рада, послодаваца и пензионера који учествују у изради закона било извесних неслагања, пре свега када је у питању формула за обрачун пензија.

Синдикат је предложио да се општи бод усклађује с кретањем зарада, а да се текуће пензије везују за швајцарску формулу, односно 50 одсто с растом зарада, а 50 одсто с трошковима живота, јер је то једини начин да се одржи какав-такав стандард пензионера.

На питање шта је предлагала друга страна, др Косановић одговара да би по њима требало да дође до везивање општег бода за раст трошкова живота и БДП (и то уколико бруто друштвени производ порасте изнад четири одсто).

БДП, иначе, први пут се уводи у обрачунски систем, а овакав предлог уколико прође биће врло неповољан за пензионере, јер се предвиђени раст БДП-а очекује тек од 2013. године.

Прва пензија сада износи око 70 одсто последње зараде у Србији. Уколико њихов предлог добије зелено светло, стопа замене наредних година биће све нижа, тако да ће за 15 година први пензиони чек бити испод 40 одсто последње зараде. Тај износ биће све неповољнији чак и у односу на просечну зараду, појашњава наш саговорник.

Он каже да су се предлагачи новог закона у великој мери придржавали „упутстава" ММФ-а и Светске банке, па је тако један од предлога да се обавезни стаж повећа за жене са 35 на 38 година почев од 2011. године и то тако што ће се годишње померати за четири месеца.

Савез синдиката Србије предложио је и да просечна пензија не би смела да падне испод 60 одсто просечне зараде, а минимална пензија не би требало да буде нижа од 25 одсто просечне зараде.

Возач лагао да је посланик

Свако јутро испред Дома Народне Скупштине може се видети гомила службеника парламента који се неовлашћено довозе на посао службеним возилима - тврди за „Блиц"посланик ДСС Драган Шормаз.

Да би ова информација испливала на површину било је потребно да скупштински возач Горан Јовић, возећи без налога секретарицу председнице парламента Браниславу Парезановић, прегази човека погинулог у саобраћајној несрећи и извиче се на полицију која је обављала увиђај тврдећи да има посланичку легитимацију.

- Свако јутро, између седам и осам, свако може да види гомилу скупштинских службеника и службеница које возачи довозе службеним возилима. Нећете видети ниједног потпредседника, а камоли посланика - тврди Шормаз.

Он оцењује да је очигледно да, иако немају путни налог, сви они имају нечије одобрење за такво понашање, јер би „у супротном морали да правдају пређену километражу". Нико од надлежних није реаговао када је пре неколико месеци посланик ДСС Милан Димитријевић јавно изнео да је видео Парезановићеву како је у скупштинском возилу довозе на посао.

Димитријевић каже и да је службене аутомобиле често виђао паркиране поред пијаце на Видиковцу, како радним даном, тако и викендом, када државне институције не раде. Он је тада поставио посланичко питање по ком основу секретарица председнице Скупштине користи службено возило и у коју сврху се користе.

Секретарица председнице Скупштине Бранислава Парезановић од јуче је под суспензијом и против ње је покренут дисциплински поступак. Како је за „Блиц" рекла Славица Ђукић-Дејановић, такву одлуку је донела после разговора са Парезановићевом, која је иначе „веома вредна и одговорна особа".

- Она је у Зајечар кренула службеним аутомобилом, у приватне сврхе и у току радног времена. Схватила сам да има елемената за покретање дисциплинског поступка - каже Дејановићева.

Секретар парламента формирао је јуче дисциплинску комисију, која ће прво размотрити изјаву и образложење секретарице Парезановић, а затим у року од најкасније шест месеци донети и коначну одлуку о евентуалној санкцији. Толико најдуже може да траје и привремени прекид радног односа.