И четврт века после "Олује", нерешена бројна питања

Како се наводи, грађански рат 90-тих година прошлог века на простору некадашње Југославије довео је до егзодуса великог броја избеглица у Републику Србију. Уточиште, сигурност и нови живот у Србији потражило је близу 618.000 Срба из Хртавске и БиХ, а након бомбардовања 1999. и више од 200.000 интерно расељених са Косова и Метохије. 

"И после четврт века, остала су нерешена бројна питања: још увек није обновљена уништена српска имовина, није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима, Република Хрватска ниje спрoвeлa Устaвни зaкoн o прaвимa нaциoнaлних мaњинa кojим сe Србимa гaрaнтуje прoпoрциoнaлнa зaступљeнoст и зaпoшљaвaњe у oргaнимa држaвнe упрaвe, пoлициjи, прaвoсуђу и другим jaвним институциjaмa, а једно од важних нерешених питања су и доспеле а неисплаћене пензије", додаје се у саопштењу.

Српско народно вијеће у Хрватској сваке године, на жалост, бележи повећање броја случајева говора мржње и насиља на основу етничке припадности, као и повећан број оштећивања сакралних објеката и српске имовине.

Комесаријат за избеглице и миграције континуирано ради како на стамбеном збрињавању тако и економском оснаживању избеглица и интерно расељених лица. У доба највећег прилива избеглица 60.000 људи било је смештено у 700 колективних центара, који су сви осим једног затворени.

Из буџета Републике Србије и обезбеђених донаторских средстава стамбено је збринуто 24.481 породица (доделом 4.374 сеоска домаћинства, 13.731 пакета грађевинског материјал, 643 монтажне куће, доделом 5733 стамбених јединица, a економски оснажено je 21.905 породица.

Од тога кроз Регионални стамбвени програм, који је у пуном замаху, до сада је кров над главом обезбедио близу 5.825 породица, завршене су зграде у 36 локалних самоуправа а градилишта су отворена у још 20 општина и градова.

Усељен је 1.941 стан, дедељено 2.004 пакета грађевинског материјала, изграђено 305 монтажних кућа и купљена 1. 575 сеоска домаћинства за избвеглице из БиХ и Хрватске. Кроз преговоре са донаторима и партнерима на овом Програму, Комесаријат је обезбедио средства за додатних 1.900 стамбених решења за избеглице.

Вулин: Олуја се неће поновити, Србија неће ћутати о жртвама

Министар унутрашњих послова Александар Вулин изјавио је да је хрватска злочиначка акција "Олуја" била највеће етничко чишћење почињено после Другог светског рата, за које до данас нико није одговарао.

Нагласио је да Србија, коју води председник Александар Вучић, никада тај злочин према Србима неће заборавити, нити престати да инсистира на правди и казни за злочинце.

"Јака и стабилна Србија стоји уз сваког свог сународника ма где он да живи. Никада се више неће поновити ''Олуја'' и никада више српски народ у колонама неће напуштати своје домове, место где је рођен", рекао је Вулин након састанка са председником Координације удружења избеглих и расељених у Србији Миланом Жунићем.

Вулин је рекао да је Вучић први српски државник који је на адекватан начин почео да обележава страдање српског народа, саопштио је МУП.

"Србија никада више неће ћутати о својим жртвама и страдањима, о ужасу који је задесио српски народ и овом усташком дивљању које је остало некажњено", рекао је Вулин.

Према његовим речима, 250.000 прогнаних, побијених и несталих Срба током и после "Олује", опомињу да не смеју бити заборављени и да Србија увек јасно и гласно, без обзира на притиске, "Олују" мора да назива правим именом - злочином и етничким чишћењем.

Представници Координације удружења избеглих и расељених у Србији, која у свом саставу има 72 удружења, уручили су Вулину плакету у знак захвалности за дугогодишњи допринос и очување крајишке културе, обичаја и културе сећања, додаје се у саопштењу. 

СНВ: У сећању на Олују сетити се и жртава другог народа

Српско народно вијеће саопштило је да ће у име српског народа у Хрватској годишњицу "Олује" обележити као и до сада, сећањем на страдање српског народа, али указују и да се том приликом не смеју заборавити страдања хрватског народа.

"Признаваћемо страдање другог народа као што очекујемо да наше буде признато", наводи СНВ и додаје да је запањујућа, а неретко и застрашујућа упорност којом величамо своје, а обезличујемо туђе страдање.

Та упорност којом одбијамо да признамо туђе, а очекујемо да признају наше страдање, нас спречава да урадимо оно што и сва цивилизована друштва, народи и државе раде, наводи СНВ.

СНВ подсећа да су пре 30 година започели ратни распад заједничке југославенске државе и рат у Хрватској и да тим поводом треба рећи да су Хрвати који су живели на подручјима са српском већином, након успостављања Републике Српске Крајине, убијани, премлаћивани, злостављани, противправно затварани, застрашивани и протеривани, а њихове куће или узурпиране или уништаване, а цркве скрнављене, пљачкане и рушене.

Тим поводом, такође треба рећи да су сличну судбину имали Срби који су живели у хрватским градовима или на подручјима под контролом Владе Хрватске.

СНВ подсећа да је пре 26 година започела акција "Олуја", која је након, обимом мање, али по последицама једнаке акције "Бљесак", проузроковала историјски егзодус Срба с подручја западне Славоније, Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације.

Веритас: Хрватска и даље слави "Олују"

Документационо-информациони центар "Веритас" на својој евиденцији има 1.877 имена Срба погинулих и несталих током и након хрватске војне операције "Олуја", која се у Хрватској 4. августа слави као државни празник.

Од тог броја је 1.228 (65%) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година, истиче се у саопштењу те невладине организације.

Међу жртвама се налази 553 (29%) жене, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од "црних" рекорда грађанског рата 1990-их година на просторима претходне Југославије, напомиње се у саопштењу.

"Веритас" прецизира да је од укупног броја жртава до сада расветљена судбина 1.185 лица, док се на евиденцији несталих води још 692 (37%) лица, од чега 526 (78%) цивила, међу којима 266 (51%) жена.

Око 1.500 припадника Српске војске Крајине преживело је заробљавање, око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле, наводи се у саопштењу и подсећа да је Крајина "опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена", као и да нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.