У Србији се годишње привремено одузме 1.000 деце, ко и када проверава родитеље

Гостујући у Београдској хроници, Перићева је истакла да родитељске капацитете процењује Центар за социјални рад.

"Морам да кажем да је Центар за социјални рад орган који спроводи хитне мере, али одлуку о самом родитељском праву доноси суд", истиче Сандра Перић.

Додаје да се деца најчешће одузимају због "неадекватног вршења родитељског права", односно грубог занемаривања родитељског права, злостављања, насиља над децом и неких других околности када родитељи привремено не могу да испуњавају родитељске дужности.

"Нажалост, постоји одређен број деце која се измештају из здравствених разлога, односно када због тешког здравственог стања родитељи нису у могућности да брину о деци", објашњава Перићева.

Наглашава да се у породице не врати онолико деце колико би било идеално. По породичном закону и Конвенцији о заштити права детета УН, коју је наша земља ратификовала, свако дете има право да живи са својим родитељима, у својој биолошкој породици.

"Међутим често смо свесни тога да одређена деца заиста не могу да се врате у своју биолошку породицу", истиче директорка Коморе социјалне заштите.

Дужност свих грађана да реагују 

Према њеним речима, Центар врло професионално и одговорно процењује статус детета, његове развојне и образовне потребе, снагу породице, родитељски капацитет, колико је породица интегрисана у своју средину, колико има подршку сродника.

"Врло комплексно и захтевно питање и пред стручњацима Центра за социјални рад је велика одговорност, а поготово често што су ова питања под лупом јавности", каже директорка Коморе социјалне заштите.

Додаје да је дужност свих нас као грађана да реагујемо ако видимо да је неко дете занемарено и запуштено.

"Поготово ако долазимо из институција које имају за циљ заштиту деце, а то су образовне институције, полиција, здравствене институције и систем социјалне заштите, односно центар за социјални рад, сви пружаоци услуга и све установе за смештај корисника", наводи Перићева.

То значи да не смемо да претпостављамо да ће Центар за социјални рад да зна за проблем у свакој породици, него ако видимо у комшилуку да постоји проблем да смо дужни да некога обавестимо.

"Систем социјалне заштите није свемогућ. Ми имамо велике ингеренције, али Центар не може да улази у све породице, за које не постоји сумња, за које неко не јави да се нешто дешава са дететом. Управо због тога јесте акценат и на грађанима у смислу суседа, колега са посла. Често такве случајеве пријављују и сродници који утврде да се нешто дешава у породици и да им треба помоћ", објашњава Перићева.

"Медији би требало да скрећу пажњу, али никако да буду судије" 

Истиче да поред социјалних радника у Центрима за социјални рад раде и психолози, педагози и правници. Углавном доносе тимске одлуке.

"Увек када је измештање детета у питању никада једна особа не одлучује. То говори доста и о комплексности одлуке", поручује Сандра Перић

Додаје да оно што се дешава од 2014. године, што је погодило све државне системе, па и систем социјалне заштите, јесте уредба о забрани запошљавања.

"Уредба је погодила наш систем тако да о једном огромном броју корисника брине 1.800 социјалних радника који заиста даноноћно раде и имају своја дежурства", каже директорка Коморе социјалне заштите.

Наводи да медији треба да буду партнери са системом социјалне заштите и да врло осетљиво извештавају о ситуацијама поготово када су деца у питању.

"Медији треба да скрећу пажњу на проблеме, али никако да буду судије, него само да буду партнери са системом социјалне заштите и надам се да ћемо у томе и успети", поручује Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите.