Породице несталих траже помоћ

Координација српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије окупила је удружења из БИХ, Хрватске, Републике Српске, Црне Горе и Међународног црвеног крста.

Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић каже да је тражење несталих лица на Косову и Метохији у последње време отежано, с обзиром на новонастале околности.

Иако једнострано проглашење независности Косова за Србију формално не значи ништа, та чињеница ипак на терену може да направи проблеме, оценио је Одаловић

"Сада је настао моменат у коме нас брине понашање медђународне заједнице и њене Мисије на КиМ, јер ако овај део обавеза пренесе на институције квази-државе Косово са њима ћемо врло тешко наћи механизме рада", рекао је Одаловић на скупу у Београду.

Недавно је успостављен контакт и са комисијом за нестале Црне Горе,међутим, у Босни и Херцеговини још није остварена пуна сарадња, са Комисијом Републике Српске имамо одличну координацију, а у Хрватској, иако су потписани билатералне споразуме, брине спорост ексхумација и отварање познатих гробница, додао је Одаловић.

Одаловић каже да се у Загребу знају локације са 500 закопаних тела, а посебан је проблем велики број пронађених али још неидентификованих тела.

Одаловић је додао да се у Приштини знају локације за 400 тела, у БиХ за 600..., али да велики број тела чека на идентификацију.

Процес проналажења несталих лица отежава и ослобађање Насера Орића и раније Рамуша Харадинаја у Хашком трибуналу и писање Карле дел Понте о трговини људским органима и њеној тврдњи да је велики број несталих Срба завршио у Албанији.

Како Одаловић претпоставља, даља истрага за време Карле дел Понте довела би до врха такозване ОВК и представника УНМИК-а администрације на КиМ, што је у том тренутку, како је рекао, био и за њу крупан залогај.

Недовољна сарадња надлежних организација

У Координацији удружења несталих са простора бивше Југославије сматрају да је најбитнији проблем некомуникације представника организације које су основане да убрзају процес расветљавања свих несталих са простора бивше Југославије. каже Олгица Божанић, председник Координације удружења несталих лица са простора бивше Југославије.

"Недопустиво је да се у 21.веку, када постоје сателитски снимци , да нас замајавају оне организације које су плаћене, међународне и владине институције да не постоји начин како да дођу до локације где су скривана тела", каже Божанић.

Проналажење локалитета са телима убијених, јер после изјаве Карле Дел Понте ми смо сигурно да нема живих и други проблем који је за нас много већи је идентификацја 410 тела, који се налазе у мртвачници болнице "Приштина", јер ми претпостављамо да су то тела Срба која се крију , сматра координатор Удружења породица несталих са КиМ Милорад Трифуновић.

Драган Медић из Удружења родитеља и породица ухапшених, заробљених и несталих лица СРЈ, тражи сина Слободана Медића,пилота.О сину, који је заробљен 92 године, ништа није чуо од 1994. године.

"Од тада до данас Хрватска још никада није признала његов живот или смрт. Избегавају такво обавештење не знам због чега и не знам зашто", каже Медић.

Број несталих у Хрватској по попису Међународног црвеног крста је око 1350,а главни проблем је ексхумација и спорост идентификације.

"Један од проблема су нестала лица из 1991. године, јер не постоји место сахране нити позната локација, а постоји и незаинтересираност заступника саборника који се мало баве проблематиком несталих Срба у Хрватској", рекла је Ружица Спасић,председница Удружења несталих и насилно одведених лица из Вуковара.