Прохор Пчињски – манастир старији и од Хиландара

Патријарх Порфирије поручио је у манастиру Прохор Пчињски, у беседи након литургије, поводом 950 година од оснивања тог манастира, да је молитва Христова позив на јединство, и то не на било какво јединство – не на јединство у идеологијама овога света, не на јединства која нас деле од других, него на јединство управо у Христу.

"Посебан значај Светог оца Прохора је у томе што он мироточи, из његових светих моштију тече свето миро којим се помазују наши верници који долазе и траже његову помоћ и који се њему обраћају за помоћ, за исцељење у болестима, невољама. Манастир Светог Прохора Пчињског доста је страдао, али је такође и обнављан", рекао је игуман манастира отац Методије Марковић.

Они који долазе у манастир кажу да је сам боравак у манастиру довољан, а нормализацију епидемијске ситуације дочекали су са радошћу како би могли да дођу и прославе велики јубилеј манастира.

"У данашњем свету који је немиран, који је пун невоља, ми православни народи морамо да се држимо ближе. На тај начин ми заједнички сведочимо оним основним традиционалним вредностима и хришћанској љубави", напомиње митрополит белгородски и старооскољски господин Јован.

Манастир, који се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали горњег тока Пчиње, у близини села Кленике, на 375 километара од Београда, био је у оквиру византијске државе све до Немањиних освајања између 1180. и 1190. године. У састав Србије улази тек крајем 12. века, у време великог жупана Стефана Немање. 

Манастир Светог Прохора Пчињског доста је страдао, али је такође и обнављан.

Стављен је под заштиту Закона, као споменик културе 1950. године, а 1979. године проглашен је културним добром од изузетног значаја.  

Манастир је и културно-просветни центар, у којем су богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а учи се иконописачки занат.

Мошти Св. Прохора налазе се у малој поклоничкој капели у унутрашњости манастира, из којих већ скоро цео миленијум извире чудотворно миро.