Михајловићева: Нема одрживог рударства без заштите животне средине

Министарка рударства и енергертике Зорана Михајловић рекла је да се ниједан пројекат у Србији у енергетици ни у рударству, ма колико важан био, неће реализовати док се не испоштују сви захтеви у вези са заштитом животне средине.

Потпредседница Владе захвалила је САНУ на организацији скупа јер је то прилика да се о потенцијалном пројекту "Јадар", за који још није донета коначна одлука нити су завршене све студије, разговара на основу чињеница.

"Чињеница је да је лежиште јадарита, новог минерала бора и литијума у Србији код Лознице, по количини руде једно је од највећих у Европи и да је једно од највећих и по садржају литијума на овом лежишту. Захваљујући овом природном богатству Србија се позиционира као стратешки битна земља на европској и светској карти критичних минералних ресурса, ресурса будућности, од којих ће зависити привреде свих развијених земаља", рекла је Михајловићева.

Додала је да су Елаборатом о ресурсима и резервама оверене билансне резерве руде литујума и бора код Лознице у висини од 158 милиона тона руде, прорачунате вредности од 56 милијарди долара, а да је вредност потенцијалног улагања 1,5 милијарди долара.

"Потенцијални утицај овог пројекта на БДП креће се од 8 до 15 одсто, имајући у виду да не говоримо само о експлоатацији руде, већ и о њеној преради, могућности за отварање фабрике литијумских батерија, и на крају електричних аутомобила. Питање које се само намеће је да ли смо довољно богата земља да се одрекнемо природног богатства које може бити темељ и наше привреде и стуб јаке економије. Питање је и да ли у Србији желимо одрживо рударство, или ћемо га без аргумената и чињеница одбијати", рекла је Михајловићева.

Каже да је интересовање за геолошка истраживања литијума у свету повећано због процеса енергетске транзиције и тежње ка климатски неутралном развоју, који подразумева повећање тражње за електричном енергијом, како у индустрији, тако и у свим видовима саобраћаја.

"Решавање енергетске трилеме енергетика - екологија - економија креће се управо ка употреби алтернативних горива, производњи аутомобила на електрични погон и хибрида. Главни материјал за производњу батерија за њихове потребе је литијум, а управо Србија са својим резервама, које покривају 12 одсто светских потреба за литијумом - може заузети важно стратешко место у Европи и у свету", навела је Министарка.

Наводи да бити у таквој позицији даје простор да Србија не буде само извозник литијума, већ да створи ланац производње и додатне вредности литијума, а то значи производњу и извоз литијумских батерија и производњу електричних возила. Процењује  да ће до 2025. само глобално тржиште литијумских батерија бити вредно око 80 милијарди долара.

Она је нагласила да је изменама закона о рударству обезбеђен законодавни оквир којим су створени услови за преокрет у рударству, не само у смислу могућности за нове инвестиције, него и враћања тежишта на интерес Србије да оствари додатну вредност, кроз заштиту животне средине, прераду минералних сировина и повећање прихода државе.

"Много пута се у прошлости показало да су само незнање и страх спречавали развој и напредак. Верујем да нема потребе да се враћамо 140 година уназад, па да реагујемо као што се реаговало када је изгласан закон о изградњи прве железничке пруге од Београда до Ниша и Врања, тврдећи да ће иза пруге остати пустош. Зато је потребно да разговарамо о свим чињеницама, јер сам сигурна да сви заједно тежимо одрживом развоју и напретку наше земље", каже министарка.

Док траје конференција испред зграде САНУ одржава се протест удружења грађана и странака које се противе истраживањима и експлоатацији литијума у Србији.