Срби се надају обнови и рестаурацији животописа Храма Светог Николе у Гњилану

Гњилане је град у косовском Поморављу чије су већинско становништво до доласка мисије УН јуна 1999. године били Срби. Данас, од некада више од 30.000 православаца у гњиланском крају, њихов број у граду је симболичан. Свакодневно се окупљају надомак Храма Светог Николе из 19. века. Црква која је у земљотресу 2004. и мартовским немирима била знатно оштећена, делимично је обновљена међународном донацијом.

Град и управно средиште Горње Мораве са Црквом Светог Николе помиње се древне 1342. године у Моравичкој повељи цара Душана. Под садашњим именом Гњилане, са три светиње, уписано је и у турском попису из 1455. године.

Црква Светог Николе у центру је града до које се долазило Улицом Стојадина Трајића. Преименована је у Улицу Медлин Олбрајт. Никољска црква подигнута је на темељима старе 1861. године.

По стилу градње припада грађевинама романтичарске архитектуре 19. века. Надомак храма пре више од две деценије живели су претежно Срби.

"У самом граду имамо, од оних 15.000 Срба колико је живело пре рата, свега десетак који живе у непосредној близини цркве. Крштења и венчања годинама нема", каже јереј Зоран Ковачевић, старешина Цркве Светог Николе у Гњилану.

Житељ Гњилана Милован Бошатовић Спира поручује да шест чланова те породице ту сами живе.

"Живимо како морамо, ту су нам куће. Нешто радим у тој малој кафани са стрицем", наглашава Бошатовић.

Највише га боли што је свом десетогодишњем сину не само родитељ већ и најбољи друг, јер нема најмлађих ни за игру.

Упркос свему, радује се обнови храма јер је то подсећање на срећна времена када су се звона оглашавала у име свечарења живота.

"На реду је да обновимо цркву изнутра. Срби се враћају у симболичном броју у селима око града", каже јереј Зоран Ковачевић.

Управо ови Срби који су одлучни да живе ту где су им и корени волели би да се светиња, у којој су светковали своје обичаје, обнови не само архитектонски већ и рестаурацијом живописа.