Како су друштвене мреже постале место за заказивање туча и зашто се обрачунавају тинејџери

Александар Југовић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да када је реч о тучама има и старог и новог контекста.

"Стари контекст је доба адолесценције када млади теже да формирају сопствене улоге, њихових изазова, теже да се потврде у групи, што је јако битно. Оно што је ново, то је контекст друштва у коме живимо. Ми развијамо компетитивни капитализам с једне стране, а са друге стране ту је велики утицај друштвених мрежа, јер животи су данас постали у великој мери не само офлајн, него и онлајн", рекао је Југовић.

Нагласио је да је трећи контекст везан за епидемију у којој живимо, као и да најновија истраживања показују да је међу млађом популацијом присутан висок ниво анксиозности. А младима је потребно да искажу своје емоције и потребе, додаје Југовић.

"Четврти контекст је традиционално везан за породицу и када тумачимо овакве догађаје увек морамо да видимо из каквих породица потичу ти млади људи, да ли је тај ниво агресивности и степен самоконтроле повезан са неким породичним проблемима и околностима", објаснио је Југовић.

"Млади имају потребу да се докажу и буду прихваћени у групи"

На питање шта је то што мучи младе и због чега су љути на своје вршњаке, Југовић каже да је адолесценција сама по себи време у коме млади треба да се формирају, као и да на то делују и идеолошки и социјални фактори.

"Оно што је битно за младе је та потреба да се докажу и буду прихваћени у групи. А у овим обрачунима има доста оног обрасца који се тиче и неких патријархалних модела понашања – одбрана части, исказивање храбрости", навео је професор.

Нагласио је да је велики утицај медија на понашање младих. "Мислим да у историјском смислу никад нисмо били изложени већем нивоу бруталности него што се данас може видети кроз филмове, видео-игре, а са друге стране друштвене мреже ма колико добрих ствари нам донеле оне носе са собом и неке штете – говор мржње, као и висок степен нетолеранције", објаснио је Југовић.

"Обично се ради о младима којима, када мало зачепркате по њиховој биографији, видите и тешкоће у образовном процесу и тешкоће у породици, као и неке насилне моделе које су у породици усвојили током одрастања", додаје професор.

Нагласио је да је човек биће које тежи да се оствари, а да тај осећај бесперспективности је за један део младих који нису довољно интегрисани повезан са насилношћу.

Кључно питање – какав ће кишобран бити породица

Говерећи о томе ко су данас идоли младих, као и колики је утицај ријалити програма на понашање, Југовић каже да је тешко дати одговор на то питање.

"С једне стране имамо амбијент друштва, профита који медији желе да стекну кроз ријалитије или филмске садржаје, а с друге стране имате неког младог човека који усваја неке моделе понашања. То је једна противречност која прати не само наше друштво, него и друга", рекао је Југовић.

Додао је да је кључно питање какав ће кишобран бити породица и како ће се носити с таквим тешкоћама.

"Какав ће она бити медијатор између медијског амбијента, друштвеног амбијента и детета коме треба да помогне у процесу одрастања. Ту су и школе и чини ми се да има доста потешкоћа у том процепу између друштва, родитеља и ту се негде налази и школа. Шта се од ње очекује, хоће ли она бити само образовна или и васпитна институција", рекао је Југовић.

Нагласио је да се ту стално пребацује лоптица ко је више одговоран.

"Доба посткороне биће велики изазов за ментално здравље свих"

Указао је да је сада још тежа ситуација, јер средњошколци и не иду у школе.

"Ова генерација живи уз корону, ми ћемо тек видети последице. Све оно што нека прва истраживања указују – доба посткороне биће велики изазов за ментално здравље свих, па и младих. Висок степен анксиозности, осећања нејасне будућности, бесперспективности, страха, љутње, што су природне емоције у овој ситуацији, свакако ће обележити период после", рекао је професор.

На питање каква је улога професора и наставника и колико могу да утичу на младе, каже да се данас читав терет углавном пребацује на породицу.

"Ми морамо да у времену које наилази да оснажимо и наставнике и те службе у школама које се баве децом, мора друштво да буде свесно тих околности", рекао је Југовић.

Казна треба да покаже где је граница

Када је реч о казненој политици и борваку у казнено-поправним домовима, колико они могу да утичу на младе, Југовић каже да је то крајња мера само за неке.

"То је тренутак када више нема куда и када је неко направио тешко кривично дело. То је најтежа и најлошија могућност. Међутим, када говоримо о младима и казненом систему, ту казна није у фукцији одмазде, већ у фукцији показивања где је граница, јер део младих није научио докле може да иде", поручио је професор.

Навео је да кривичноправни систем то треба да покаже – да је млада особа дошла до неке границе и да има два пута – просоцијални или антисоцијални.

"Антисоцијални пут са собом носи све оне тегобе проласка кроз кривичноправни систем и кажњавања, етикете, стигме. И када дођемо до казне она треба да буде у фукцији позивне промене код младих", закључио је Југовић.