Светски дан борбе против ХИВ-а - како живе заражени у доба пандемије

Гостујући у Јутарњем програму Данијела Симић, епидемиолог Института "Батут" каже да и ове године, и поред пандемије ковида 19, грађани могу да се целе године тестирају у саветовалиштима за ХИВ у сваком од Завода или Института за јавно здравље у 24 града и у Заводу за заштиту здравља студента у Београду.

У студентској полклиници и данас ће до 19 часова улаз ће бити отворен за све који желе да се посаветују и тестирају на ХИВ.

Докторка Симић позива све који су имали неки ризик да се тестирју јер је, како истиче, веома битна рана дијагностика и почетак лечења.

Према њеним речима терапија у Србији је савремена и доступна. Оно што је битно да је од 2016. године, у складу са препорукама Светске здравствене организације, свака особа чим јој се дијагностикује ХИВ инфекција, треба да започне лечење и оно је доживотно. 

Додаје да се терапија мора редовно узимати. Док траје пандемија пацијенти добијају продужену терапију на девет месеци, бесплатна је и иде на терет РФЗО. 

"Крајем 2019 године 2.065 особа је било на терапији", истиче епидемиолог Института "Батут".

Наглашава да је тешко проценити да ли је, због короне, ризик да се неко зарази сада мањи.

"Ја бих рекла, уз претпоставку и ограђивање, прво путеви како се преноси ковид и ХИВ, па и хепатитис Бе и Це су потпуно разлчити. Да ли сада, када смо сведоци многих рестрктивних мера, да ли је веће или смањено дружење у смислу проналажења нових партнера, сексуални односи без заштте то ће нам време показати", објашњава докторка Симић.

Особе које су дијагностиковане, додаје докторка, и на терапији, које су имунолошки стабилне нема доказа да су у већем ризику од заразе ковидом и да ће имати тежу клиничку слику. 

Радисављевић: Постоји свест али  треба радити вршњачку едукацију

Горан Радисављевић, директор Тимочког омладинског центра води пројекат који се реализује широм Србије. Пројекат се односи на три ствари. Једна је односи одрживост самих услуга које се спроводе у Србији код популације у ризику, други део је везан за јачање капацитета свих актера који постоје у Србији и трећи је медијско препознавање свих тих услуга како би се што боље дефинисала сама одговорност.

Важне су две ствари, да се што пре открије ако је неко инфициран и да се одмах започне лечење и тако проживи много година, а друга је да се болест не шири. 

Радисављевић каже да не би да буде песимиста да ли је свест о томе довољно развијена.

"Увек говорим да јесте али да је тако не би имали новоинфициране. Ова година је мало специфична због ковида, јер нису сви дошли на тестирање", поручује.

Према његовим речима постоји свест али увек треба радити и са општом популацијом и спустити ниво и на основну и средњу школу где се ради вршњачка едукација .

"Ми имамо национални грант који спроводи Министарство здравља који раде у четири велика града Нови Сад, Београд, Крагујевац и Ниш где се покушава да се таргетира што већи број представника популације које су у рзику и да се тестира велик број тих људи. То су пре свега мушкраци који имају сексуалне односе са мушкарцима, сексуалне раднице, интравенски корисници дрога и особе које су већ заражене ХИВ-ом", поручује Горан Радисављевић.