Времеплов (5. јануар)

Године 1881. рођен Николај Велимировић, владика, епископ жички и охридски. Николај Велимировић, епископ жички и охридски од 1919. до 1944. године, по многима је најумнији српски монах после Светог Саве. Студије теологије завршио је у Швајцарској, докторирао на универзитету у Берну, а потом дипломирао филозофију у Оксфорду и докторирао у Женеви. По повратку у Србију, предавао је на Богословском факултету у Београду, а 1909. године се замонашио. У Другом светском рату, Немци су га конфинирали у манастир Љубостиња, а потом у Војловицу. С патријархом Гаврилом Дожићем, Николај је, 1944, заточен у логор Дахау. Били су једина два црквена великодостојника у Европи послата током рата у концентрациони логор. Као непомирљиви противник комунизма, после ослобођења Југославије, није се вратио у отаџбину, већ се настанио у САД. Умро је у руском манастиру Свети Тихон у Пенсилванији, а сахрањен је на српском гробљу поред манастира Светог Саве у Либертвилу. Мошти су му пренете у завичај 1991. године. Сва дела владике Николаја штампао је "Глас цркве" 1996. године у 10 репрезентативно опремљених књига. Широк је спектар тема којима се бавио: питања вере и живота, хришћана и хришћанства, цркве, молитве и поста, хришћанске врлине, питање национализма и патриотизма, просвете и просветитељства, Косова, косовских идеја и Видовдана, Светог Саве и светосавља. Обновио је српско црквено беседништво и био највећи беседник у историји Српске цркве.

На данашњи дан 1991. године умро је српски писац Васко Попа, члан Српске академије наука и уметности, најпревођенији српски песник у другој половини 20. века. Био је језички чудотворац и према општој оцени ретко велики песник, посебно самосвојног израза. Дела: збирке песама "Кора", "Непочин-поље", "Споредно небо", "Усправна земља", "Вучја со", "Живо месо", "Кућа насред друма", "Рез", антологија народних умотворина "Од злата јабука", антологија поетског хумора "Урнебесник".

1589.- Умрла Катарина Медичи, француска краљица (Фиренца,13. 04. 1519 - Блуа, 05. 01. 1589)                   

1834.- У Крагујевцу штампан први број обновљених "Новина сербских"

1846.- Рођен Рудолф Ојкен, немачки филозоф и филолог, нобеловац (Аурих, 05. 01. 1846 -     15. 09. 1926)

1876.- Рођен Конрад Аденауер, немачки политичар и државник, канцелар СРН (Келн, 05. 01. 1876 - Рендорф, 19. 04. 1967)

1895.- Немачки физичар Вилхелм Конрад Рентген  открио икс - зраке, који њему у част носе име Рентгенови зраци

1896.- Рођен први стрип јунак - "Жути дечак" Ричарда Аутколта

1898.- Одржана прва званична боб - трка у свету на стази Сент Морис

1903.- Рођен Милан Бајшански, диригент и композитор (Београд, 05. 01. 1903 - Београд, 10. 12. 1980)

1904.- Умро Феликс Каниц, мађарски археолог, историчар и путописац (Будимпешта, 02. 08. 1829 - Беч, 05. 01. 1904)

1920.- Рођен Артуро Бенедети Микеланђели, италијански пијаниста (Бреша, 05. 01. 1920 - Лугано, 12. 06. 1995)

1933.- Рођена Радмила Бакочевић, оперска певачица (Гуча, 05. 01. 1933)

1935.- Објављен први број листа "Ошишани јеж"

1938.- Рођен Хуан Карлос, шпански краљ (Рим, 05. 01. 1938)

1938.- Рођен Светозар Влајковић, књижевник, новинар и уредник Радио Београда (Београд, 05. 01. 1938)

1946.- Рођена Дајана Китон (Хол) америчка филмска глумица (Лос Анђелес, 05. 01. 1946)

1947.- Одржан први фудбалски дерби Црвена звезда-Партизан

2004.- Умро Рефик Мемишевић, рвач, светски и олимпијски шампион (Бачко Ново Село, 14. 05. 1956 - Суботица, 05. 01. 2004)

2008.- Умро Војислав Војкан Ђоновић, џез- гитариста, солиста, члан и аранжер Џез оркестра Радио Београда  (Београд,  18. 11. 1921 - Београд, 05. 01. 2008)