У врањском виногорју продужена берба због лепог времена

У врањском виногорју берба пада прве недеље октобра. Ове године одступило се од традиције, берба је због повољних временских прилика продужена. Од винове лозе се некада живело, а данас је мало оних који имају винограде. Винарија "Алексић" у Сувом долу код Врања прошле године је новим засадима оживела старе винограде, а сада већ убирају плодове.

Врањску котлину одликује идеална клима за гајење винове лозе, одговарајући број сунчаних сати, свеж ваздух. На 20 хектара песковитог земљишта у Нерадовцу код Бујановца гаје се стране сорте грожђа, а у сезони бербе на плантажи је по четрдесетак берача.

"Није напоран посао, ради се десет сати", каже Мирослав Куртић, и додаје да током дана просечно могу да уберу око 400 до 500 килограма грожђа.

Небојша Куртић каже да посао берача није ни тежак, ни лак.

Да би грожђе могло да се убере мора да буде потпуно зрело и да садржи више од 90 одсто шећера. Шта је још неопходно?

"Неопходно је да грожђе буде у физиолошкој и технолошкој зрелости. Технолошка зрелост је онај моменат кад грожђе може да се једе, а физиолошка зрелост је када видимо, узмемо једну бобицу и видимо да је семенка добила тамну боју", каже Горан Стоиљковић, инжењер воћарства и виноградарства.

Обично се у трећој години садње оствари принос, нерадовачким виноградима ово је прва година.

"Ми смо ту урадили мало другачији начин садње, припреме земљишта и то је дало резултате. Грожђе црних сорти након бербе иде одмах у прераду, док беле прво иду у хладњачу на расхлађивање, а затим на прераду", истиче Маја Алексић Илић, власница винарије.

И власница винарије Драгана Јањић каже да су раније производили око 500.000 литара вина, ове године ће то бити негде мало више од пола, односно 300.000 литара.

У плану су аутохтоне сорте на још 40 хектара, конкурисали су и за куповину нове опреме. Уговорен је и извоз за Кину, Белгију и Немачку.