Воденице чувају традицију, али су и извор егзистенције

Покретање воденичарског посла може да буде исплатив посао у Србији, саветују из Националног тима за препород села Србије повратнике из иностранства.

Данас не постоје званични подаци о броју воденица-поточара у Србији, а процене се крећу од 700 до близу 1.000.

Копредседник Националног тима за препород села Србије и министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић каже да је обнова и стављање у функцију старих воденица у Србији вишеструко користан пројекат.

Како је саопштено из његовог кабинета, Кркобацић је рекао да су воденице особен део материјалне културе Србије, и поред егзистенцијалног, имају и историјски и социјално-друштвени значај, јер су се у њима мештани вековима окупљали ради доношења важних животних одлука.

"Данас воденице-поточаре могу да имају и значајну економску димензију у оквиру сеоског туризма, којим се у Србији бави око 1.000 пољопривредних газдинстава. Посебно су пожељне за мељаву житарица јер не загађују околину и не троше електричну енергију", каже Кркобабић.

Напоменуо је да су воденице геостратешки веома значајне због могућности производње брашна и у ванредним околностима и кризним ситуацијама, и зато је апеловао на све локалне самоуправе да помогну заинтересованим домаћинима, посебно онима који су удружени, у обнављању и функционалном активирању воденица.

Председник Друштва воденичара Србије Милан Павловић, сувласник воденице у Марковој цркви, у општини Лајковац, наводи да су воденице апсолутно еколошке творевине, савршени спој природе и човековог изума, љубави и упорности да се опстане.

Павловић каже да су воденице данас, нажалост, постале атракција, али да оне, поред производње оригиналног квалитетног брашна од целог зрна житарица, могу да буду изазов за дужи боравак туриста, за шта је потребно у близини воденице изградити и вајате за туристе са рестораном.

Међу проблемима будућих воденичара, Павловић наводи имовинско- правне односе код оних воденица чији власници одавно нису међу живима, а наследници нису заинтересовани да наставе тај посао.

Друштво воденичара, које је регистровано 2010. године, има међународни карактер, јер међу 72 члана, три су из Републике Српске и Црне Горе.

четвртак, 18. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво