Који радови су планирани на очувању верског и културног наслеђа на Косову и Метохији

У Призрену, граду-музеју на ободу Метохије, сликари-конзерватори радиће на фрескосликарству Богородице Љевишке, али и у светињама подно Проклетија – Пећкој патријаршији и Високим Дечанима.

Архимандрит Сава Јањић, игуман Манастира Високих Дечана, наводи да се ради на томе да се стално чине кораци на заштити фрескосликарства.

"Недавно сам имао састанак са представницима нашег завода, такође су они у контакту са страним експертима, наравно и преко Унеска да се настави рад на конзервацији фресака и у Дечанима и другим нашим светињама. Светиње нису само оне које припадају цркви, оне припадају целокупном народу шта више једна обавеза пред целим светом посебно јер су оне светска баштина", додаје Јањић.

Српски баштинари радиће на архитектури и фрескосликарству у светињама Велике Хоче. Насеље недалеко од Призрена помиње се у 12. столећу у Даровном писму Стефана Немање Манастиру Хиландару.

У средњем веку Хоча је била препознатљива по 24 богомоље. Сачуваних има 12 цркава и црквишта. Расељени из Душановог града покренули су акцију обнове цркве посвећене Светом Пантелејмону, према Пројекту архитекте Зорана Гарића.

"Оно што је највредније у Призрену то је српска културна баштина у самом срцу града. Црква Богородице Љевишке из 14 века – најстарији споменик, затим су ту две мале властелинске цркве; Светог Николе Тутића и Црква Светог Спаса. Поред ових јесу и цркве које су саграђене на темељима старијих богомоља", наводи архитекта Зоран Гарић, директор Завода за баштину у Лепосавићу.

Пројектом заштите и очувања верског културног наслеђа планирани су радови у општини Штрпце, као и у Средачкој жупи, надомак задижбине цара Душана Светих Архангела.

Истраживачки радови на утврђивању стања културних добара обухватиће Косовску Митровицу, Зубин Поток и Лепосавић.

Брига о заштити културног наслеђа најбоља је потврда континуитета српског миленијумског битисања у Метохији и на Косову.