Сећање на српске војсковође

На Новом гробљу у Београду данас је обележена годишњица смрти тројице српских великана из Балканских и Првог светског рата: Живојина Мишића, Петра Бојовића и Павла Јуришића Штурма.

Поводом обележавања годишњица смрти тројице великих српских војсковођа - Живојина Мишића, Петра Бојовића и Павла Јуришића Штурма, данас су положени венци на њихове гробове на Новом гробљу у Београду.

Венце су положили представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Представник Сектора за борачко - инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике Дејан Ристић истакао је да су та тројица најзаслужније српске војсковође у Балканским ратовима и Првом светском рату.

Они су били и велики родољуби и хуманисти, а обележавањем годишњица њихове смрти "подсећамо на стотине хиљада настрадалих војника и цивила у балканским ратовима и Првом светском рату у Србији", рекао је он.

Бригадни генерал Драган Аврић је рекао да војводе Живојин Мишић и Петар Бојовића, као и армијски генерал Павле Јуришић Штурм, припадају плејади српских умова који садашњим генерацијама треба да служе као пример часног односа према отаџбини.

Ко су били Мишић, Бојовић и Штурм

Војвода Живојин Мишић умро је 20. јануара 1921. године, Војвода Петар Бојовић 19. јануара 1945. године, а армијски генерал Павле Јуришић Штурм преминуо је 14. јануара 1922. године, сви у Београду.

У балканским ратовима Мишић је био помоћник начелника штаба Врховне команде војводе Радомира Путника и посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку.

Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата.

У Првом светском рату, током Колубарске битке 1914. године, Мишићу је предата команда над Првом армијом, која се највише захваљујући његовим личним напорима и знању, претворила у формацију способну за борбу.

Колубарска битка је најзначајнија битка војске Краљевине Србије и Аустро-Угарске у Првом светском рату, која је окончана успешном противофанзивом српских војника против бројније и боље опремљене аустроугарске војске.

Бојовић је у Првом балканском рату (1912-1913) био начелник штаба Прве армије, која је извојевала велике побједе у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. против Бугарске био је начелник штаба Прве армије, која је однела победу у бици на Брегалници. Учествовао је у мировним преговорима са Турском у Лондону 1913. године.

Бојовић је у јануару 1916. именован је за начелника штаба Врховне команде уместо болесног војводе Радомира Путника, а 1921. за начелника Генералштаба на место преминулог војводе Живојина Мишића.

Штурм је током балканских ратова командовао Дринском дивизијом, која се посебно истакла у Кумановској бици, пробивши турску одбрану.

Први светски рат дочекао је на челу Треће армије, с којом је учествовао у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво