Шарчевић: Предвиђено да 95 одсто деце буде обухваћено предшколским образовањем

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић рекао је да је циљ ове Стратегије подизање свеобухватног квалитета на свим нивоима образовања, као и повећање обухвата становништва на свим нивоима образовања од предшколског до високог и целоживотно учење.

Навео је и да је Стратегијом предвиђено много новина што се тиче предшколског образовања и васпитања, саопштило је Министарство просвете.

Предвиђен је већи обухват предшколским образовањем и васпитањем деце узраста од три до пет и по година. Предвиђено је да тај обухват буде 95 одсто, додао је Шарчевић на скупу у згради Универзитета у Нишу.

Према његовим речима, обухват предшколским образовањем и васпитањем је у континуираном порасту. Навео је да је у 2018. години обухват износио 61.3 одсто деце узраста од 3 до 5 година старости, у односу на 52 одсто у 2016. години и додао да су у току реформске активности како би се обухват још повећао и Србија достигла циљеве Европске уније.

Истакао је да је осим повећања броја деце у предшколским установама неопходно обезбедити и инфраструктуру, што ће се, између осталог обезбедити реализацијом кредита Светске банке од 50 милиона евра, која је у току.

Министар Шарчевић је нагласио да пилот програм "Године узлета" који је уведен у три предшколске установе спада у три најбоља програма за предшколце у Европи, по мишљењу Уницефа. У току је обука 6.800 васпитача да раде по том програму.

Министар је посебно нагласио значај програма једносменског целодневног рада у основним школама који предвиђа нова Стратегија. Од следеће године у овај програм би требало да се укључи још 263 нових основних школа. Шарчевић је додао да ће такав концепт заживети и у појединим средњим школама.

Од следеће школске године нови предмет "Дигитални свет"

Министар је навео и да цео процес прати и дигитализација образовања и да ће ученици од првог до четвртог разреда од следеће школске године имати и нови предмет "Дигитални свет".

Како је истакнуто, новом Стратегијом уводи се много новина – учење о исходима, међупредметне компетенције, дисциплинарни моделе који доводе до пројекте наставе. То је занимљивије деци, дуже памте и знају да примене стечена знања.

Како наводи, цео процес подразумева и измену законског оквира. Због тога је у последње три године донето више од 35 закона и усвојене нове основе Националног плана и програма. Министарство просвете, науке и технолошког развоја, због тога заједно са Заводом за унапређивање знања и васпитања спроводи обуке за наставнике. У основним школама је обухваћено преко 50 одсто наставника и део наставника из средњих школа, додаје се у саопштењу.

Државни секретар Анамарија Вичек представила је програм инклузије, као и образовање на језицима мањина. Истакла је да се у Републици Србији комплетна настава изводи на осам језика националних мањина, као и да постоји и предмет Матерњи језику са елементима националне културе. Она је говорила и о инклузији као и образовним политикама.

Помоћник министра за основно и предшколско образовање Милан Пашић говорио је о методологији израде Стратегије, спровођењу допунске настави у иностранству, као и о повећању обухвата и смањењу осипања ученика из система образовања.

Говорећи о допунској настави рекао је да тај облик наставе похађа 4.800 ученика у 11 земаља.

Начелник Одељења за координацију рада школских управа Јасмина Ђелић представила је програм једносменског рада, екстерно и самовредновање и нове стандарде.

Директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић говорио је о усклађивању уџбеника у складу са новом парадигмом и о професионалном развоју запослених и новим ресурсима.

Заменик директора Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Гордана Чапрић представила је праћење и евалуацију оцењивања, националних тестирања, малу матуру као и компентенције и програме.

Поред Београда и Ниша стручне консултације биће одржане и у Новом Саду и Крагујевцу.