Пола милиона људи у Србији на ивици сиромаштва, а четвртину хране бацимо

Сува храна попут пиринча, тестенине и кекса се не квари одмах по истеку рока "најбоље употребити до" и зато је уместо уништавања треба усмерити у хуманитарне сврхе, сматрају у Наледу.

"Негде око 15 посто те укупне количине хране се баца не зато што је обавезно небезбедна и зато што није више за људску употребу него због начина на који је декларисана и то је на глобалном нивоу велики проблем, наравно и на нивоу Србије", каже Тиса Чаушевић из Наледа. 

Са роковима намирница попут млека и меса не може бити компромиса, сматрају стручњаци. Кажу да би се храна донирала брже и у већим количинама када би држава укинула ПДВ на ту друштвену одговорност. Имамо само једну Банку хране са лиценцом Европске уније. До ње годишње стигне око 1.500 тона хране коју донира тек 30 компанија.

"У овом тренутку то је довољно за нешто више од 8.000 људи. Најчешће су људи који можда немају никаква примања и којима је тај оброк најчешће једини у току дана који преко нас добију", објашњава Милан Вратинковић из Банке хране.

Банка хране однедавно нема магацин

Банка хране постоји 14 година. За све то време, кажу, нису добили ниједну донацију државе нити од неког јавног предузећа.

Однедавно немају магацин, раде као логистички центар, па донације зависе и од тога којом брзином су друге хуманитарне организације спремне да преузму храну и доставе је крајњим корисницима.

"Они су жељни свега, разних укуса, јер цео дан се њихова ужина своди на павлаку и хлеб. Али није само порука у енергетској вредности, него је и порука 'хеј неко брине о вама'", каже Александар Јањић из Центра за болести зависности "Дуга" у Новом Саду.

"Сматрамо да је много боље донирати те производе него их слати на уништавање, рецимо оне које су пред истек рока", сматра Марија Маловић из "Имлека".

Храну која мора имати декларацију могу донирати само произвођачи и трговци. Годишње бацимо око 250.000 тона. Штета није само хуманитарна и економска, већ и еколошка.