Хоће ли настава језика и граматике бити одвојена од часова књижевности

Професори су више пута указивали на слабост наставе српског језика у основним и средњим школама и посебно на "жртвовање" наставе језика и граматике у корист наставе књижевности. Зато сматрају да би у средњим школама треба раздвојити наставу језика од наставе књижевности.

"Па некако бих рекла да је српски језик на климавим ногама мало, да га не подржавамо довољно и да та свест о значају једног националног језика у исто време држи једну нацију и њен идентитет, да нам није некако на првом месту и да смо врло склони да склонимо тај српски језик у страну зарад неких других већих и звучнијих језика", каже Ана Чекаревић, професорка гимназије "Милош Савковић" у Аранђеловацу.

Продеканка Филолошког факултета Универзитета у Београду професорка Љиљана Бајић каже да је проблем у школама недовољан број часова српског језика. "Када то кажемо мислимо и на наставу књижевности, јер то је јединствен предмет", додаје Бајићева.

Како српски језик нема жељени и потребни статус у образовном систему Србије, онда је логично да му статус није добар ни изван матичне државе, опомињу филолози. Кажу и да је угрожено и национално писмо – ћирилица, која се полако потискује.

"Српски језик опстаје само у оквиру школе од основне до средње школе, на универзитетима само на филолошким факултетима, учитељски факултети у Републици Српској на два универзитета имају врло мали број часова српског језика и дефинитиво српски језик је угрожен, али првенствено од нас самих", наводи Силва Добраш, просветна саветница Републичког педагошког завода Републике Српске.

Зато, сматрају професори, наставну праксу и теорију треба унапредити како би се српски језик оснаживао и неговао.