Педесет препорука за бољу здравствену заштиту

На 74 странице стало је 50 препорука Наледа. Од решења проблема дуговања здравствених установа, судбине државних апотека до тога како приватни сектор може више да се укључи.

"Предложили смо прво на нивоу услуге да се оптимизују одређене процедуре, да се дигитализују, да се појача, да буде много снажније ово што је урађено, а такође да се осврнемо и на нешто што се зове финансирање здравствених установа, да покушамо да успоставимо боље системе и да интегришемо тај приватни сектор који није довољно интегрисан", рекла је Весна Живковић из Наледа. 

У рефоми здравственог система Србији већ помаже Светска банка.

"Грађани Србије издвајају 40 одсто новца за здравство директно из свог џепа, што је један од највећих процената на Западном Балкану. То морамо да променимо у наредном периоду, како би се смањили трошкови, али и унапредиле услуге у здравству. То у великој мери подразумева и већу интеграцију приватног сектора у здравствени систем", каже Стивен Ндегва, шеф Канцеларије Светске банке у Србији. 

У Србији је приватни сектор укључен у државни, преко вантелесне оплодње, операције катаракте, дијализе, хипербаричне коморе...

Сегмент приватног јавног партнерства или проширења могућности ангажовања приватног сектора је нешто на чему радимо последњих годину дана и изузетно велики простор за унапређење тог простора у сверама, где имамо листе чекања.

Министарство здравља сабира – последњих година уложено је 10,8 милијарди динара у инфраструктуру и набавку опреме за здравство, а ове године биће уложене још 3,4 милијарде.

"Отворен и изграђен Клинички центар у Нишу, пратите свакога дана и имате могућност да видите којом брзином се завршава Клинички центар у Београду, почиње изградња КЦ у Новом Саду и Крагујевцу. Реновирано је преко 20 општих болница", рекао је проф. др Берислав Векић, државни секретар Министарства здравља.

Повећава се и број здравствених радника.

"У последњи пет до шест година запослили смо 18.000 здравствених радника", рекао је Векић.

У Србији постоји више од 350 здравствених установа, у њима ради око 110.000 здравствених и других радника. То овај систем чини највећим послодавцем у јавном сектору.