Од октобра веће школарине на три београдска факултета

Факултет безбедности повисио је школарину са 106.900 на 118.200 динара, Факултет за физичку хемију са 69.000 на 75.000 динара, док је Математички повећао на једном студентском програму за 19.000 динара.

"Повећана је школарина само на смеру информатика са 141.000 на 160.000 динара, док је за исту ту вредност, спуштена на истом студентском програму, на модулу професор математике и рачунарства", објаснили су са тог факултета.

Према речима проректора Петра Булата, већина факултета задржала је исте школарине годинама или су оне минимално повећане.

"У оквиру Београдског универзитета послује 31 факултет и школарине се на неким нису мењале годинама. На пример Факултет безбедности има исте школарине од 2010. године. Мислим да ове корекције стварно нису велике", оценио је Булат.

Квоте за упис на нивоу прошлогодишњих

Навео да су квоте за упис на нивоу прошлогодишњих и, како каже, у плану је да се ове академске школске године упише 15.014 на основне интегрисане академске студије, око 9.000 на мастер и око 1.900 на докторске студије.

"Отприлике су две трећине буџетска места. На академским студијама 9.597 места смо планирали, али видећемо шта ће нам држава одобрити. За мастер смо планирали 4.102 буџетска места, а за докторске студије 692 места", изјавио је проректор.

На седници Сената Универзитета у Београду речено је и да многи факултети улазе у процес акредитације и да им истиче рок од шест година и указано је да би на време требало да поднесу нови захтев.

"Постоји законска обавеза од шест година факултету којем је дата акредитација, да програм наставе у наредном периоду. Неки факултети нас нису обавестили о продуживању, па смо им проследили мејл како би видели шта се дешава са њиховом акредитацијом, како не би закаснили са акредитацијом. Универзитет у Београду неће уписивати студенете на неакредитоване програме", оценио је Булат.