Кроји се нова платформа образовања, шта очекује ђаке и професоре

Нова стратегија предвиђа да у наредних пет до седам година 95 одсто деце узраста три до пет и по година требало би да буде у вртићима. Оне нешто старије, основце, очекује чешћа провера знања, како не би мислили да су успешнији него што јесу.

"Ако хоћемо стратегију засновану на знању и квалитету, онда морамо за то да направимо алате и инструменте. Да би мала матура била добра, ми не можемо да чекамо осам година да кандидат ту у задњем неком цугу реши неке своје дилеме. Ми морамо да имамо национална тестирања одмалена", каже министар просвете Младен Шарчевић.

Професори кажу да је за нову стретегију пре свега потребно обезбедити новац како би била сврсисходна и успешна.

"Ја ћу само подсетити да је требало 2020. да за образовање издвајамо шест одсто од бруто националног дохотка, а ми смо и даље на 4,15, а у оквири тога нам је и наука", каже Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.

"Без обзира на нашу жељу да повећамо квалитет школе, све док не нађемо механизам да запослени, односно носиоци реформи не осете реформу као своју, неће бити задовољавајућих резултата", рекао је проф. Томислав Живановић, председник ГСПРС "Независност".

Еснаф сматра да је пре свага важно да се стратегија бави људима у систему и прилагоди потребама развоја друштва.

"Неће нам бити лако да у наредних десет година претпоставимо која ће занимања бити приоритетна, која ће можда бити мање интересантна у односу на данашњи период, али је свакако значајно да образовање прилагодимо потребама развој друштва", каже проф. Данимир Мандић, декан Учитељског факултета Универзитета у Београду.

Наредних месеци биће представљени планови за средње и високо образовање, за ученички и студентски стандард и финансије, како би стратегија могла да се усвоји током јесени.