Истраживање УНДП-а о међуетничким односима на КиМ

Како је саопштио УНДП, циљ истраживања "Пулс јавности – помирење и суживот, перцепције етничких заједница на Косову 2019" био је да проучи како институције, донатори и међународне организације на Косову могу да на најбољи начин подрже помирење.

Анкета је обухватила 451 испитаника у седам мултиетничких општина: Призрен, Јужна Митровица, Северна Митровица, Каменица, Штрпце, Грачаница и Исток.

Резултати истраживања  

Око 47 одсто испитаника сматра да је учешће међународне заједнице веома важно, а 31 да је донекле важно.

Већина испитаника у општинама Грачаница (92 одсто) и Северна Митровица (73) наводи да је донекле веома неугодно живети у мултиетничком окружењу, а поред тога, већина испитаника из Северне Митровице сматра да помирење није неопходно (60).

Иако се етничке групе разликују у схватању концепта помирења, слажу се око тога да су кажњавање лица која су извршила злочине током оружаног сукоба и изградња добрих међуетничких односа од пресудног значаја за постизање помирења на Косову.

Учесници анкете сматрају да постоји пуно "отворених рана" из оружаног сукоба 1998–1999. године које би требало да се санирају пре него што би могло да дође до помирења, између осталих и проблем несталих лица.

Скоро половина испитаника незадовољна је радом јавних институција на Косову у промовисању помирења. 

Поред тога, испитаници сматрају да јавне институције нису учиниле довољно тога да подрже жртве кршења људских права током оружаног сукоба 1998–1999. године.

Ко не жели помирење

Јавна безбедност је предмет забринутости за 46 одсто Срба који наводе да се осећају бар донекле небезбедно.

У истраживању Срби су навели да Албанци не желе да се помире, а Албанци су навели да су Срби они који не желе помирење.

Међутим, анкета је открила да већина припадника обе етничке групе подржава међуетничко помирење на Косову.