Дан када је почела да се рађа слободна Србија

Пре 216 година, 04. фебруара 1804. године у Ваљеву су посечени кнезови, а широм Србије дахије су погубиле бројне народне главаре, свештенике и трговце са намером да спрече избијање Првог српског устанка. Сеча кнезова и борба за ослобођење од вишевековног турског ропства значили су почетак рађања слободне Србије.

Поспешила је народну побуну сеча кнезова и виђенијих Срба у фебруару 1804. године и усмерила ток историје ка стварању модерне српске државе.

У документима се помиње да је погубљено 40, 50, чак стотину педесет народних главара. По имену данас познато је тридесетак.

Историчар Народног музеја у Ваљеву Владимир Кривошејев каже да су најпознатији од њих ваљевски кнезови, Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин.

Њих су Турци на превару ухватили и извели на обалу Колубаре.

"Ту су их посекли. Широкој јавности је општепозната прича о сечи кнезова на мосту. Међутим, онај ко је најбоље знао где је била сеча кнезова и о томе писао је Прота Матеја Ненадовић, син посеченог кнеза Алексе Ненадовића. Он је лепо написао да су кнезови посечени на пољици, на ливадици 80 хвати ниже моста", прича Кривошејев.

Кнезови Нахије ваљевске, Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, пред погубљење били су заточени у Муселимовом конаку, подигнутом у 18. веку у Ваљеву.

То је најстарија овдашња сачувана зграда.

Главе кнезова са губилишта ту су и вратили и јавно изложили.

Бранковчани су главу Алексе Ненадовића кришом однели у Бранковину, где је сахрањен као и други знаменити Ненадовићи.

Кнез Илија Бирчанин почива у порти манастира Ћелије надомак Ваљева.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.