Постављање сплавова у Београду као освајање Дивљег запада

Град Београд без одлагања треба да донесе нову одлуку о постављању плутајућих објеката и спречи угрожавање безбедности грађана, део је саопштења Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, поводом пожара прошлог понедељка на Савском кеју, када је у Блоку 44 изгорео сплав "Цунами" који, како је саопштено, није имао све потребне дозволе.

Сплавови који су изгорели 20. јануара на Сави на Новом Београду нису имали технички прглед ни плутајућу дозволу. Дозвола коју је власник показао односи се на сплав који није изгорео, тврде у Министарству грађевинарстава, саобраћаја и инфраструктуре.

"Он је за Цунами пет, у коме се налазе његове личне канцеларије, утврдио да има за њу плутајућу дозволу и то користе као доказ да су ти сплавови технички исправни. Дакле, ми нисмо ни рекли да је Цунами пет изгорео, рекли смо да је изгорео Цунами 1 и Цунами 2,3 и Цунари руф топ и ниједан од њих није имао преглед", рекао је Вељко Ковачевић, помоћник министра за водни саобраћај.

У Београду је у протеклих пет година уписано око 1.500 плутајућих објекта. Скоро 800 се користи за спорт и рекреацију, а сваки четврти је без техничког прегледа и дозволе. Још је лошија ситуација код оних који се користе за привредне активности - од око 500, само 133 сплава имају потребну документацију.

"Наша инспекција ради свој посао, она прегледа, подноси пријаве и све остало. Изгледа да докле год имамо сиву зону, где немамо одлуку Града о постављању сплавова која се примењује, где немамо надлежност комуналне инспекције, њима изгледа једноставније да плаћају прекршајне пријаве него да ураде све што је неопходно да би људи били безбедни на тим сплавовима", рекао је Ковачевић.

Каже да ће у наредне две недеље инспекција проћи комплетно све сплавове на територији Земуна, Новог Београда, Чукарице и покушати још једнапут да утичу на власнике да буду много савеснији него што је то власник сплавова "Цунами".

Постављање сплавова у Београду последњих година личи на освајање Дивљег запада. Будући власник, који нађе слододан простор на обали, обележи га и, ако успе да га одбрани од других заинтересованих, јер конкуренција је, због профитабилног бизниса, на реци велика, ангажује овлашћену радионицу и направи пројекат који контролише надлежна агенција.

Када сплав буде саграђен, обави се технички преглед и, уколико објекат испуњава услове, изда се пловидбена дозвола.

Власник сам одлучује где ће сплав привезати за обалу. Градска одлука, усвојена 2010. године и мењана неколико пута, која је требало да уреди постављање сплавова, предвиђала је да се одреде зоне за постављање сплавова, да се локације добијају на јавном конкурсу и да се Граду потом плаћа такса, али није се примењивала, јер је постојала неусклађеност са другим прописима.

У протеклих годину дана прописи су усаглашени и припрема се нова одлука, а Министарство ће покушатри да у наредних месец дана додатно утиче на Град да усвоји одлуку која треба да уведе ред у хаос на обалама Саве и Дунава, каже наш саговорник.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.