Србију напуштају људи на врхунцу снаге, шта ће држава да уради

Одлазе ИТ стручњаци, медицински радници, возачи... За сада се само спекулише колико је оних који су напустили земљу због посла. Процене су од 10.000 људи годишње па навише.

"Податак Евростата из децембра 2019. године – око 52.000 људи у прошлој години добило први пут дозволу боравка на територији ЕУ из Републике Србије и они их сматрају новим становницима односно новим резидентима", указује Даница Шатић, члан Координационог тела за управљање миграцијама.

Десет хиљада или педесет хиљада, свеједно, напуштају нас радно способни у репродуктивном добу, док смо земља са све старијим становништвом.

"Економске мигације, као што је познато, доста су интензивиране у последњих неколико година, десетак година, и морало је нешто да се предузме, не да се зауставе економске миграције него да се оне ублаже и да се учине некако кориснијим", објашњава Владимир Гречић, члан Координационог тела за управљање миграцијама.

То би значило да се одржавају везе са људима који одлазе, да се искористе њихово знање и контакти у иностранству и да им се кроз економски напредак земље понуде примамљиви услови за повратак. Истина, мањи, али су такође проблем и унутрашње миграције. За њих једино решење адекватно образовање и равномернији развој.

"Морамо да видимо како и на који начин да образујемо кадар, то можемо да радимо само ако будемо знали шта хоћемо и како хоћемо привредом да развијамо нашу земљу, где желимо да развијамо индустрију, где желимо да развијамо пољопривреду, где желимо да развијамо електроиндустрију и коју грану где, а онда у складу са тим да привлачимо инвестиције, што ће бити лакше за њих", сматра министар за рад Зоран Ђорђевић.

Држава не жели да спекулише са бројем људи који су отишли из земље. Прецизније податке очекује догодине, после пописа становништва.