Милешева је прекорачила вечност – осам векова вере и сјаја

Ктитор је био син првог српског краља, зидана је у години када је Српска православна црква добила самосталност, а у вековима који су уследили предњачила лепотом и угледом.

Милешевске фреске и раскошна архитектура, достојни су почивалишта краља Владислава, и првог српског архиепископа, Светог Саве, чије су чудотворне мошти, три и по века, овде окупљале народе свих вера.

По наредби Синан пашиној, мошти свеца су однете из Милешеве и спаљене у Београду. Али, пашина жеља да угаси веру, слободарски дух и култ Светосавља изродила је сопствену супротност: искре тог пламена са Врачара и молитве из Милешеве, само су распламсале снагу вере, Савиног имена и дела.

У 16. веку Милешева је била најбогатији и најугледнији манастир Српске православне цркве, са штампаријом, скривеном под плафоном припрате. Када су у Великој сеоби монаси напуштали манастир, 150 коња једва је понело само књиге и оно највредније из богате манастирске ризнице.

"Један несрећни милешевски пророк, калуђер, давно негде, с краја 18. века, записао је на већ порушеној Милешеви да ће једина прекорачити вечност – многи неће, али Милешева хоће", прича историчар уметности Драгиша Милосављевић.

У години прославе јубилеја Милешева свету представља оно највредније што има – под крилом Белог анђела и у духу највећег светитеља и просветитеља српског народа.

"Свети Сава је пред нас Србе поставио најузвишеније идеале живота. Све оно што је најлепше нацртано, насликано, најлепше испевано, најлепше написано, најлепше саграђено, најлепше створено – учињено је по надахнућу Светога Саве", истиче епископ милешевски Атанасије.

Уздижући се над својим, осам векова старим темељима, царска лавра Немањића сведочи о овоземаљској пролазности свега, осим чисте вере, љубави и доброте.